Vesna Vesković o rodnoj ravnopravnosti

20131120 zzs
Vesna Vesković, odbornica Zajedno za Srbiju, na press konferenciji

 

Kampanja pod nazivom „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ se već godinama  sprovodi na različite načine, od strane mnogih organizacija civilnog društva i državnih institucija u različitim zemljama. U zadnjih desetak godina i Srbija je uključena, u početku jedva primetno i u organizaciji samo ženskih feminističkih NVO, ali se u zadnjih nekoliko godina u ovu kampanju uključuju i državne institucije i to kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou.- izjavila je Vesna Vesković, odbornica Zajedno za Srbiju.

U Kruševcu još od 2002.godine postoji skupštinsko radno telo koje se bavi pitanjima rodne ravnopravnosti ali tek u poslednje četiri godine aktivnosti tog radnog tela daju efekte i bivaju prepoznate u javnosti.

Teme ženskih ljudskih prava, a posebno tema nasilja nad ženama i porodičnog, odnosno partnerskog nasilja, decenijama ranije  bile su „tabu“ teme i „nevidljivi problemi“ u našem društvu, ali i u većini drugih  tzv. razvijenih zemalja sveta. Tek početkom devedesetih godina prošlog veka, nakon donošenja Konvencije UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena i Deklaracije UN o eliminisanju nasilja nad ženama, u mnogim zemljama se otvaraju pitanja i pokreću aktivnosti u tom pravcu.– ističe Veskovićeva.

Po Veskovićevoj Srbija i tu zaostaje desetak godina u odnosu na većinu drugih zemalja, jer je tokom 90-tih godina bili isključeni iz UN.  Tek nakon 2000. godine, u vreme Vlade dr Zorana Đinđića izmenjeni su Krivični i Porodični zakon kojima je utvrđeno  novo krivično delo – nasilje u porodici – i predviđene određene mere u cilju pružanja pomoći žrtvama i sankcionisanja počinilaca.

U tom periodu obrazuju se i prvi državni organi koji će se baviti pitanjima rodne ravnopravnosti kao što su  resorni Odbor Narodne skupštine, Vladin Savet za ravnopravnost polova i Uprava za rodnu ravnopravnost pri Ministarstvu rada. U isto vreme, u saradnji sa OEBS-om, pri mnogim lokalnim samoupravama formiraju se lokalni mehanizmi za pitanja ravnopravnosti polova, a Kruševac je bio među prvih 15 gradova. – tvrdi Vesna Vesković.

Od 2008. godine primetan je značajan pomak u ovoj oblasti – bar u normativnom delu. Po prvi put Srbija dobija  Zakon o zabrani diskriminacije, a odmah sledeće 2009.godine i Zakon o ravnopravnosti polova. Nakon toga dolazi Nacionalna strategija i Akcioni plan za poboljšanje položaja žena u Srbiji, kao i Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama.

U ovom periodu bila sam članica  Saveta za rodnu ravnopravnost Vlade RS i mogu neposredno da svedočim o velikom angažovanju državnih institucija da se, u saradnji sa stručnjakinjama iz NVO koje su se nesebično uključile, postave normativni, polazni okviri za delovanje svih relevantnih činioca u zaštiti žena od nasilja. Kao članica Vladinog Saveta, zajedno sa predstavnicima MUP-a, tužilaštva, Ministarstva zdravlja i Uprave za rodnu ravnopravnost, učestvovala sam u edukaciji o rodno zasnovanom nasilju u Vašingtonu i dobila sertifikat Stejt dipartmenta. Bilo je dragoceno videti iskustva države koja se nekoliko decenija organizovano i sistemski bavi pitanjima nasilja nad ženama i decom, razgovarati sa kongresmenima koji čine resorni odbor u Kongresu, posetiti njihova ministarstva pravde i socijalnog staranja, njihov Viši sud gde smo prisustvovali suđenju počiniocu porodičnog nasilja,  sagledati praksu lokalnih, gradskih institucija koje se time bave i, što je bilo najupečatljivije – bili smo u jednoj od mnogih sigurnih ženskih kuća.

Stepen bezbednosti i sigurnosti žrtava vidi se u tome što smo čak i mi, ljudi koji dolaze sa drugog kontinenta, morali da potpišemo izjave kojima se obavezujemo na čuvanje tajnosti adrese na kojoj se nalazi sigurna kuća. Ono što je ostavilo poseban utisak  je to da, pored impozantnih smeštajnih kapaciteta u smislu uslova stanovanja, ishrane i dr. potreba korisnika,  pod istim krovom se nalaze i potpuno opremljene manje jedinice  policije, tužilaštva, socijalnih i zdravstvenih radnika, koji su izmešteni iz svojih centralnih službi i specijalno obučeni i trajno raspoređeni da se bave samo žrtvama i počiniocima porodičnog i partnerskog nasilja Ovakav način rada bitno utiče na hitnost i efikasnost rešavanja svakog pojedinačnog slučaja koji se može prijaviti telefonskim pozivom na broj koji opštepoznat i vidljiv na svim javnim mestima.   Nadam se da će Srbija u skorijoj budućnosti dostići  nivo u obezbeđivanju zaštite žena i dece od nasilja koji sam neposredno videla u Americi. – objašnjava Vesna Vesković.

Srbija sada ide u dobrom pravcu. Jedan od najznačajnijh dokumenata svakako je OPŠTI PROTOKOL O POSTUPANjU I SARADNjI USTANOVA, ORGANA I ORGANIZACIJA U SITUACIJAMA NASILjA NAD ŽENAMA, U PORODICI I PARTNERSKIM ODNOSIMA, koji je Vlada Srbije donela krajem 2011. godine.  Nakon toga, doneti su obavezujući protokoli za policiju, zdravstvene organizacije i Centre za socijalni rad kojima se propisuju procedure u postupanju kod slučajeva nasilja.

Pre nekoliko nedelja u Narodnoj skupštini je ratifikovana Istambulska Konvencija o sprečavanju i borbi protiv nasilja u porodici. Srbija je ovu Konvenciju ratifikovala kao osma zemlja članica Saveta Evrope i treća u regionu – posle Crne gore i Albanije. Nakon početka primene ove Konvencije u našem pravnom poretku će se pojaviti mnoge novine kao što je mogućnost da policija na licu mesta izrekne mandatnu kaznu iseljenja iz porodičnog stana za počinioca nasilja. Danas u Srbiji takvu meru može da izrekne samo Sud, a  to se u praksi retko primenjuje jer se mera ne može izreći u momentu dok nasilje traje.

Sve ovo govori o tome da jesmo na samom početku uspostavljanja pravnog okvira, ali i jasno pokazuje da država ozbiljno shvata problem nasilja nad ženama i da ne nedostaje namera da se sa tim problemom sistemski bavi – što samo po sebi već jeste veliki napredak u odnosu na to da, do pre nekoliko godina, nasilje nad ženama uopšte nije bilo ni prepoznato kao društveni problem.  Pre dva dana smo imali priliku da na nacionalnim elektronskim medijima čujemo izjave Ministra pravde, gospodina Selakovića i predsednika skupštinskog Odbora za ravnopravnost polova, gospodina Omerovića koji su govorili o tome da se postojeći propisi iz ove oblasti moraju i dalje unapređivati, a istovremeno i hitno implementirati u život i praksu postupanja državnih organa.– naglašava Vesna Vesković.

Lokalni Savet za rodnu ravnopravnost prati opšte društvene tendencije i preduzima niz mera kako bi se sugrađani informisali o problemu nasilja i osmislile akcije kojima bi se problem ublažavao.  Predsednica Saveta, gospođa Dragana Barišić je često prisutna u  lokalnim elektronskim medijima gde govori o položaju žena u našoj sredini, a ovih dana, u okviru kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ otvorena je tematsku izložbu fotografija u holu gradske kuće i najavljena tribinu za 6. decembar na kojoj će gošća biti državna sekretarka  koja se bavi pitanjima ravnopravnosti polova u Ministarstvu rada, gospođa Stana Božović.

Planovi su nam da se u naredom periodu pozabavimo problemom nepostojanja SOS telefona i Pravnog savetovališta, kao i izgradnjom ili adaptaciojm sigurne kuće za zaštitu žrtava porodičnog nasilja u Rasinskom okrugu.– kaže o planovima za budućnost Vesna Vesković.

Slaviša Milenković

leave a comment

Create Account



Log In Your Account