I bicikl ima kontru…

Da je opšte stanje u Kruševcu vrlo problematično (u privredi, u kulturi, u zdravstvu, u obrazovanju…) to svi vidimo, osećamo i znamo. Znamo i jasno je da je sve posledica politike. Da li one koju su vodili prethodni, ili ove koju vode sadašnji, narodu nije mnogo značajno. I onako se svela na isti rezultat.  Bitno je da, na kraju balade, nema posla, hleba i osnovnih stvari neophodnih za koliko – toliko normalan život. Ali, to je, kažu, demokratija. Biralo se, pa je došlo do čega je došlo. Demokratija – jedna reč dovoljno velika da se iza nje sakrije mnogo toga.

Samo, mislim da nije baš tako. Posle zadnjih izbora (eh, da su zadnji…) gradski parlament je postao nešto kao konferencija SSRNJ^[1] iz bivše nam države – skup svatova jednog uma (ili bez istog…). Jer, opozicije nema. Ni na papiru. Svi su vlast. A demokratija bez opozicije, jednostavno, ne postoji. Kao ni kuća bez temelja. I to potvrđuje, kroz milion primera, i teorija i praksa. Jer, kad svi isto misle to je samo jedan pogled na svet. I drugog nema, svi ostali su pogrešni. Dakle, “kako mama kaže” ili si u problemu. E, pa, sad smo svi u problemu, kako god sve izgledalo sjajno i bajno. Vozimo se putem u jednom smeru. Koji prilično strmo vodi nizbrdo.

Ili, da sve uprostimo po narodski: i bicikl, pa mora da ima kontru. Inače se lako lupi glavom u zid.

A gde je rešenje? Vrlo blizu, i mnogi su ga već pronašli: otišli su tamo gde nije ovako. I idu i dalje. Svakim danom nas je sve manje i svakim danom su nam šanse da opstanemo kao grad sve neizvesnije. A kad plen bude u potpunosti razgrabljen, oni koji su pokupili mast postaće Beograđani, ili Bečlije, ili nešto treće. Kako budu izabrali. Svi ostali? Zar je važno…

Jeste li dobro?

[1] SSRNJ – Socijalistički savez radnog naroda  Jugoslavije (https://sh.wikipedia.org/wiki/Socijalisti%C4%8Dki_savez_radnog_naroda_Jugoslavije)