Potpuno je besmislena naša trenutna situacija, ova u kojoj se svi nalazimo. Zaveden raznoraznim „analizama“ narod izgibe u međusobnim Internet sukobima. Botovi protiv ne-botova, pravi protiv krivih, pravoverni protiv šizmatika, prvi protiv onih drugih… Divna zabava za masu. I isprazna, sem što kvalitetno kanališe nešto od nakupljenog besa jednog dela te mase. Većeg ili manjeg, skoro da nije ni bitno. U međusobnim prepucavanjima sa nekim kome nikad oči nisu videli, jedni se bore sa žarom pravednika, drugi sa energijom sendviča u sebi, i jedni i drugi u suludom gubljenju vremena i traćenju života.
Tvrde domaći „politički analitičari“, koji su svi do jednog najobičnije propalice u intelektualnom i moralnom smislu, da je Internet postao medij koji može mnogo u okviru predizbornih kampanja i u svakodnevnoj političkoj natezaljci. Naravno, nisu u pravu. Prvo zato što to kažu kako bi išli na ruku onima koje slušaju, a drugo zato što je polarizacija u masi tolika da su odavno već svi opredeljeni i svako gleda samo ono što ga zanima. Potvrda toga su mnogobrojne. Recimo, pogledajte Facebook profile stranačkih aktivista koji jedni drugima prenose i šeruju ono što već znaju i jedni i drugi. U redu, ima tu i onaj momenat sopstvenog potvrđivanja unutar stranačkih redova (sa idejom: neko to negde broji, pa se to na kraju računa). I tu nema sukoba sa onim drugima, jer nema ni kontakta. Sukobi su u „komentarima“ na dnevno političke vesti. Tu se može lako, sakriven iza nepostojeće mail adrese i lažnog naloga.
Od celog ovog sukoba na virtuelnom nivou jedna stvar se nameće kao važan zaključak: sukob ideja i stavova je otišao vrlo daleko (jer se to preslikalo sa spiskova Nacionalne službe za zapošljavanje i spiskova zaposlenih u državnoj službi), a podela se vrti negde na 50% (možda neko ima malo više, neko malo manje, ali garnitura na vlasti to uvek „prepegla“ na najmanje 50%+1). E, sad, da li pratite vesti iz Makedonije? Mislim da bi trebalo, jer kako se stvari kod nas razvijaju, sve ide u tom pravcu – pre ili kasnije.
A posla nema, mladi odlaze, sve brže starimo i lagano nestajemo. Šta god ko govorio, tako je. Uostalom, pogledajte zvanične demografske statistike. One govore sve. Ili, ako vas mrzi da njuškate po Netu za podacima, zapitajte se samo koliko njih poznajete, a koji su otišli iz grada i iz zemlje. I biće dovoljno za svakog pametnog.
I šta sad? Da se ide na izbore i da se glasa za ove ili one? Ne pada mi na pamet! A zamislite tu (utopijski neostvarivu) situaciju da na izbore izađe, recimo, samo 12% glasača. Rezultat: nema legitimiteta. I drugi rezultat: onda bi, valjda, narod bio dovoljno svestan situacije. I, u krajnjem ishodu, rešio problem na neki drugi način. Odgovarajući.