Danas je 9. maj, dan koji veliki deo civilizovanog sveta obeležava na različite načine kao Dan pobede nad fašizmom. Istorijski, to je dan kada je 1945. godine nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju. Sa strane pobednika, potpis na taj dokument stavio je ruski maršal Žukov, dok je sa strane poraženih to uradio nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel. To je povod da danas na mnogo mesta i u mnogim zemljama budu održane parade, ispaljivani počasni plotuni, držani govori i dodeljivane nagrade i ordenje. Ali, da li je fašizam stvarno pobeđen…?
Nauka nije precizno definisala fašizam. Širok je opseg postojećih definicija i svaka od njih polazi sa nekog svog stanovišta. Jedna od vrlo dobrih definicija je ona koju je dao veliki italijanski pisac Umberto Eko. Njegov kompletan tekst se može pogledati i OVDE. Jedno ozbiljno razmatranje iz savremene perspektive se može naći i ovde, u tekstu iz 2001. godine.
Postoji i jedna vrlo kratka definicija koja uspešno izbegava sve ono što nisu uspele da obuhvate one „velike“ definicije. Ona kaže, otprilike, ovako: fašizam je kad državni aparat podržava protivzakonite aktivnosti. I ona izuzetno jasno definiše najcrnju stranu fašizma: totalitarizam. Nevažno je kakav predznak sebi u javnosti stavljaju akteri totalitarne vlasti, levi, desni ili centralni. Ukoliko je vlast totalitarna i leži u rukama bilo kog pojedinca, to jasno dokazuje kakvo je društvo.
Na kraju, osvrnimo se oko sebe. Da li imamo razloga za slavlje?
