Od trenutka kada je završena poslednja kampanja (e, da je poslednja, je l’ te), ne možeš da čuješ opoziciju nigde. Dobro, nisu im vrata medija nešto bila otvorena ni u toku kampanje… U redu je, nije se uspelo, pobedio je neko drugi, ali – da li je kraj sveta? Nema aktivnosti, nema konferencija za medije, nema saopštenja, ništa…
Ako pomenuta gospoda iz opozicije misli da nešto radi samo onih par nedelja u kampanjama, onda se debelo vara u svom pristupu politici. Ne ide tako, drugovi i gospodo! Tačna je ona narodna „Ćutanje je zlato“, ali ćutati 98% vremena, a onda u ona 2% „pokušati“ – neće moći.
Ako se politikom bavite zbog ideologije, a ne iz mnogo prizemnijih razloga, onda investirajte u svoje ideje. Vreme, trud, znanje (ako ga ima), pa i novac. To je jedini način. Postizborno kukanje nije rešenje. Kao ni međusobno lajkovanje po Fejsbuku i Tviteru. Mora nešto ozbiljnije, jače, čvršće, jer je i druga strana takva, i još ima sve predispozicije onog ko je na vlasti. Vreme je za neka ozbiljna rešenja. Koja treba pronaći… Ako već ne možete drugačije, evo jednog primera kako se nešto može raditi: http://www.asppokret.org/alternativna-skupstina-l.html
Dakle, još jednom: gde si sad, opozicijo? Ima li te?