Odgovornost i profesionalizam jednog medija su svakodnevno pod lupom javnosti. Svi objavljeni sadržaji nose težinu i imaju neki značaj, koliki god on bio. Takođe, oni pokazuju i odnos medija prema poslu i prema publici. Kod kvalitetnih medija se sve radi temeljno, paljivo i sa mnogo brige. Kod onih drugih sve je suprotno tome.
Ne ulazeći u kvalitet medijskog izveštavanja, uredničku politiku, način izveštavanja i izbor tema, ovde želimo samo da pokažemo kako rade oni koji sebe same vide kao „najveću medijsku kuću u centralnoj Srbiji“. Dakle, govorimo o Regionalnoj RTK, firmi koja je već prilično godina privatno vlasništvo.
Na stranici njihovog portala koja nosi naslov „Uslovi korišćenja“ i koja je (za zvanične medije, registrovane kod APR-a) zakonska obaveza, stoji da su oni javno preduzeće (!?!?). Ako laže koza, ne laže rog – evo i slike:
Informacija koja je napisana i postavljena pre mnogo godina, prilikom postavljanja portala na Internet, i dan – danas stoji neizmenjena. Inače, RTK je u vlasništvu g. Radoice Milosavljevića već niz godina. Tako ova informacija predstavlja ozbiljan nemar, u najmanju ruku.
Teramo mak na konac, reći će neko. Ali, što se nas tiče, ovo samo pokazuje kako se prema svom poslu odnose oni koji su ove godine na raznim konkursima kod nadležnih ministarstava i više lokalnih samouprava tokom 2017. i 2018. dobili čak 27.590.000 dinara. Tekuća godina nije uključena u ovaj pregled, a u njoj su, samo na konkursu Grada Kruševca, dobili još mnogo novca. A gde je sve ostalo…?
Ovo je, kad se sve svede, priča o funkcionisanju sprege između „medija“ i politike. Mali detalj na koji ukazujemo nije ni delić onoga što su pokazale analize koje su sproveli profesionalci. U istraživanju BIRN-a vidi se koliko malo pažnje se u ovoj kući posvećuje kvalitetu posla, na žalost.
No, život ide dalje… RTK će lako ispraviti ovo na šta ukazujemo, ali to neće rešiti mnoge druge probleme koji postoje u njihovom radu. Jer, priroda i uzrok tih problema su mnogo dublji.