Izvor: TANJUG
Prema rezultatima Republičke izborne komisije, koja je obradila 99,08 odsto biračkih mesta, koalicija oko SNS osvojila je 158 mandata, odnosno za nju je glasalo 1.727.444 građana što je 48,34 odsto glasova.
Izraženo u procentima za ostale liste koje su ušle u parlament podaci ovako izgledaju: za koaliciju SPS-PUPS-JS je glasalo 13, 51 odsto, odnosno 482.710 upisanih birača, za DS 6,04 osto ili 215.923 građana, a za NDS 5,71 odsto što znači da su dobili poverenje 203.916 birača.
Kada je reč o manjinskim strankama koje su ušle u parlament, za SVM glasalo je 2,11 odsto birača, odnosno 75.248 građana, za SDA Sandžaka 0,95 ili 34.015 birača, a za PDD Rize Haljimija 0,68 odsto birača što je 24.274 glasova.
Podaci o raspodeli mandata su konačni iako nisu još obrađeni podaci sa Kosova i Metohije.
RASPODELA MANDATA po RIK-u (99,08 odsto mesta):
SNS 158
SPS 44
DS 19
NDS 18,
SVM 6
SDA 3
PDD 2
Ispod cenzusa ostala je DS S sa 4,24 odsto glasova birača, što znači da je za nju glasalo 151.677 građana, LDP sa 3,35 odsto glasova i osvojenih 119.855 glasova, URS sa 3,04 odsto glasova i 108.693 osvojena glasa.
Za „Dveri“ je glasalo 3,57 odsto biračkog tela pa su dobili i 127.753 glasa, za radikale je glasalo dva odsto građana, što znači da su dobili 71.640 glasova birača, a za Sašu Radulovića i listu „Dosta je bilo“ glasalo je 2,08 odsto građana, pa su tako dobili 74.445 glasova.
Za listu „Treća Srbija“ glasalo je 0,46 odsto ili 16.364 birača, a manje od jedan odsto glasova su dobili još Ruska stranka i Crnogorska partija – 0,18 odsto, „Patriotski front“ 0,13, Lista nacionalnih zajednica Emir Elfić 0,11 odsto i „Koalicija građana svih naroda i narodnosti“ – 0,09 odsto glasova birača.
Podaci sa Kosova i Metohije prebačeni su u Vranje i Rašku i u toku je njihova obrada, rekao je direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović.
On je na konferenciji za novinare u RIK naveo i da promene u mandatima nisu moguće i da će konačni izborni rezultati biti saopšteni najkasnije u četvrtak, 20. marta u 20 sati. Veće neprevilnosti nisu zabeležene.
Glasalo je 53,12 odsto od ukupno 6.728.170 upisanih birača, a nevažećih listića bilo je 3,17 odsto.
Nevažećih listića bilo je 113.374, još 1.941 listić nije bio ubačen u glasačku kutiju, a neupotrebljenih glasačkih listića bilo je 3.157.223.
Glasalo se na 8.387 biračkih mesta na teritoriji centralne Srbije i na 90 biračkih mesta na Kosovu i Metohiji.
Zvanični rezultati parlamentarnih izbora treba da budu utvrđeni najkasnije do 20. marta, od kada počinje da teče rok od 30 dana za konstituisanje novog saziva republičkog parlamenta. Novi saziv skupštine zakletvu bi najkasnije trebalo da položi do 19. aprila.
Ranije danas Cesid izašao sa konačnom preocenom osvojenih mandata po kojem je SNS osvojio 156, SPS-PUPS-JS 44, DS 20, NDS 18, SVM 7, SDA 3 i PDD 2 mandata. Ostale liste nisu prešle cenzus. DS S je, prema podacima CESID-a, osvojila 4,2 odsto glasova, LDP 3,4 odsto, URS tri odsto, a SRS dva odsto itd.
Na birališta je, po Cesidu, izašlo 53,2 odsto birača.
U Beogradu je prema konačnim podacima Cesida, SNS takođe ostvario ubedljivu pobedu osvojivši 62 odbornička mesta.
RASPORED MANDATA u Beogradu (Cesid):
SNS 62
DS 23
SPS-PUPS-JS 16
DS S 9
Kada je reč o izlaznosti na izbore za odbornike Skupštine grada, CESID-ova je procena da je izašlo 50,5 odsto građana.
Izvršni direktor CESID-a Marko Blagojević istakao je da još nisu procesuirani glasovi birača na Kosovu i Metohiji, kojih je na juče održanim izborima bilo oko 30.000.
Ti glasovi, međutim, prema njegovim rečima, neće bitnije uticati na rezultate izbora, jer ne postoji šansa da neka od lista koje su ostale ispod cenzusa, zahvaljujući biračima sa Kosova i Metohije, uđe u parlament, niti da neka od stranaka koja je iznad izbornog praga, to više ne bude.
Glasovi sa Kosova i Metohije, kako je objasnio, u najboljem slučaju mogu da znače „mandat gore-dole“ za neku listu.
Blagojević je napomenuo da nepravilnosti kojih je sporadično bilo na juče održanim izborima, nisu bile takve da dovode u pitanje regularnost čitavog izbornog postupka i da eventualno mogu biti povod za ponavljanje glasanja na nekim biračkim mestima.
Komentarišući političku kompoziciju novog saziva parlamenta, Blagojević je rekao da se manjim brojem parlamentarnih stranaka otvara prostor za efikasniji rad Skupštine Srbije, što će biti od velikog značaja za nastavak reformskih procesa.
Posebnost novog saziva parlamenta je i činjenica da više nema nijedne parlamentarne stranke koja se protivi procesu evrointegracija, međutim, to i neće biti naročita novina, budući da jedina stranka koja se u prošlom sazivu zalagala za političku neutralnost DS S nije bila u stanju da zbog malog broja poslanika ometa taj proces.