Programer Bojan Tomić je iz Kruševca otišao pre 17 godina a u Holandiju pre osam godina.
„Bojan. Holandija. Programer. Koordinate još jednog od nas koji smo iz Srbije otišli „na kratko“, a zaglavili se na trajno jer Srbije koju smo ostavili više nema da bi se u nju vratili. Van Srbije živim već 8 a van Kruševca već 17 godina. I ako sam više vremena proveo van Kruševca nego u njemu, i nisam se tu čak ni rodio, izjašnjavam se i osećam kao Kruševljanin.
Baš u Holandiju sam otišao jer sam već imao prijatelja tamo. Ali i zato što se tadašnjoj devojci a sadašnjoj ženi Amsterdam više dopao od Stokholma, koji nam je bio druga opcija. Ja sam par godina kasnije nastavio lanac povlačeći još jednog prijatelja i njegovu porodicu za sobom. Osim njih i još nekoliko spontano stečenih kontakata nemam mnogo veze sa srpskom dijasporom„, objašnjava Bojan i nastavlja.
„U Holandiji sam se najviše bavio programiranjem, kao i u Beogradu pre toga. Poslednjih par godina sam softverski arhitekta (imena zanimanja u mojoj oblasti zvuče tragično rogobatno na srpskom). Softver za čiji dizajn i implementaciju sam trenutno odgovoran cilja da automatski otkrije a potom i optimizuje poslovne procese. Trenutno rešenje je relativno jednostavno ali i iznenađujuće moćno zahvaljujući primeni mašinskog učenja. Ovaj proizvod u značajnoj meri predstavlja polje budućeg razvoja kompanije, koja svojim postojećim rešenjem za upravljanje poslovnim procesima već ostvaruje godišnji prihod od nekoliko milijardi dolara na globalnom tržištu. S tim u vidu, lako je opredeliti se za moju trenutnu poziciju kao najveće karijerno postignuće od kada sam otišao.
Međutim, lični projekat na kome već godinama radim u slobodno vreme subjektivno doživljavam kao važniji. U pitanju je biblioteka za rad sa GraphQL-om, tehnologijom koja drastično menja komunikaciju između klijentskih i serverskih aplikacija. Ima zavidan broj korisnika kojima povremeno pružam i konsultantske usluge, i predmet je većine mojih predavanja na programerskim konferencijama„, priča o svojoj karijeri Bojan.
„Bez obzira što već dugo živim van u Kruševcu sam redovno, nekoliko puta godišnje, najviše zbog roditelja. Ne mislim da iznenađuje činjenica da mi se većina prijatelja takođe odavno razišla na sve strane, i da zato sad strateški biram velike praznike ne bih li povećao šansu da se sretnem sa njima. Božićni i Uskršnji skup ispred Grizlija je teško nadomestiti internet komunikacijom.
Pokušaji da neke prijatelje povučem u Holandiju su jedini poslovni kontakti koje sam imao s Kruševljanima, ali zaista ne znam koliko se to računa.
U Srbiju bih se rado vratio, ali u uslovima mnogo drugačijim od trenutnih. Ali i tada verovatno u Beograd. Predugo sam naviknut na veliki grad. No, kad me sve to umori, Kruševac će mi verovatno prijati ponovo„, zaključuje programer Bojan Tomić, trenutno žitelj Amsterdama.