Internet, ali i drugi mediji, imaju neprekidnu komunikaciju sa svojom publikom. Nekada se to radi u cilju poboljšanja pomenute komunikacije, ali sve češće se (zlo)upotrebljava i u neke druge svrhe. Glad za zaradom povlači i povećano reklamiranje. Internet nudi mogućnost vrlo dobre i izuzetno precizne segmentacije tržišta. Baš zato što može da iskoristi lične podatke konzumenata.
Shvatajući ovo vrlo ozbiljno Evropska unija je 2016. donela opštu uredbu EU o zaštiti podataka o ličnosti. General Data Protection Regulation (GDPR) je puno ime te uredbe koja je počela da se primenjuje od 25. maja 2018. Vrlo brzo ona je postala i globalni standard zaštite privatnosti. Prateći trendove u ovoj oblasti u Srbiji je Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti zasnovan na istom modelu.
Privatnost je koncept koji je pravno teško definisati. Tim problemom se bave neki od najopštijih pravnih dokumenata, kao što su Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (UN, 1948., član 12) i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (1950.). U Srbiji se to prvi put pominje u Ustavu Kraljevine Srbije iz 1888. godine (u članu 23.) Važeći Ustav Srbije iz 2006 ne definiše pravo na privatnost, ali uređuje prava i slobode kroz koje se ona ostvaruje. To su dostojanstvo i integritet linosti, nepovredivost stana, tajnost pisama i drugih sredstava komunikacije. Posebno član 42 garantuje zaštitu podataka o ličnosti.
Šta su podaci o ličnosti?
Prema pravnicima, podatkom o ličnosti se može smatrati svaka informacija o nekome koja govori o ličnim karakteristikama. O ličnim karakteristikama, opredeljenjima, identitetu, navikama… Ime i prezime, matični broj, brojevi ličnih isprava, boja kose ili očiju, mesto rođenja – deo ovih informacija je zajednički za veći broj ljudi. Ali, neki od njih su jedinstveni i odnose se samo na jednu osobu. Takvi podaci su tzv. „identifikatori“. Oni samostalno određuju jednu osobu. Kada je neka osoba prisutna pred nama lako je videti mnoge od tih podataka (boju kose, kože, pol, visinu…). Ipak, rukovanje ličnim podacima se uređuje propisima vrlo detaljno, jer čini sastavni deo prava svih ljudi da odlučuju o svom životu.
Internet je poseban izazov za lične podatke. Skoro svi smo povezani na Internet. Informacije o našem ponašanju se neprekidno prikupljaju, skladište se i analiziraju. Razni algoritmi su napravljeni sa različitom svrhom. Ipak, oni zadovoljavaju potrebe onih kojima pripadaju. Tržište za obradu velikih skupova podataka raste iz godine u godinu. Istraživanja od pre nekoliko godina kažu da ono raste za 40% svake godine. Podaci o našem ponašanju, o našim interesovanjima, sklonostima i navikama su danas najtraženiji i najvredniji podaci do kojih se može doći. Na društvenim mrežama korisnici svojevoljno i svakodnevno informišu svet o tome gde su bili, šta su radili, ručali ili gde su putovali i sa kim su u vezi.
Sve deluje zabavno, nevino i naivno. Ali, tehnologija se u ovom slučaju koristi tako da svaku, ali baš svaku, informaciju interpretira na određeni način. Jer, srž i poslovni princip društvenih mreža je zarada na prodaji podataka o navikama i ponašanju korisnika. A time je i privatnost ozbiljno pomerena u drugi plan. Naši računari, mobilni telefoni i drugi uređaji su jedinstveni. Preko IP adresa i IMEI brojeva lako nas je locirati. Preko lajkova, komentara i drugih interakcija na mrežama lako je definisati naše stavove, navike, potrebe i planove. Nama, kao pojedincima, ti oodaci ne predstavljaju veliku vrednost. Ali, gledano u masi, specijalizovani algoritmi relativno lako i brzo dolaze do trendova i na osnovu toga se prave kampanje – marketinške, političke ili druge.
Internet mediji i podaci o ličnosti
Novi srpski Zakona o zaštiti podataka o ličnosti će početi da se primenjuje u avgustu 2019. godine. Novi zakon predviđa (potencijalno) visoke kazne za nepoštovanje nekih odredbi. A to je važno za medijske poslenike koji se u svom radu svakodnevnu sreću i sa ličnim podacima medijskih konzumenata. Ovo je posebno važno za Internet (onlajn) medije.
Prema istraživanjima SHARE fondacije (www.sharefoundation.info) u Srbiji trenutna situacija nije najsjajnija. Srbija nije članica EU i domaći mediji su usmereni ka domaćoj publici. Propisi od njih ne zahtevaju sve ono što u EU traži GDPR. To istraživanje daje sledeće rezultate.
– skoro 60% medija nema politiku privatnosti
– samo oko 40% medija je usklađeno sa GDPR-om
– tek 10% medija ima posebnu politiku privatnosti
– samo 22% medija objašnjava svrhu prikupljanja ličnih podataka
– 21% medija objašnjava i koji su to podaci
– 30% medija navodi da li te podatke deli sa trećim licima
– zanemarljivih 9% srpskih onlajn medija navodi koja prava imaju posetioci u vezi svojih podataka
 |
 |
 |
 |
Šta je novinarski izuzetak ?
Važan pojam koji ovde treba da upoznamo je tzv. „novinarski izuzetak“. Novi režim zaštite ličnih podataka predviđa posebne svrhe obrade gde su prava građana ograničena. To su zaštita nacionalne bezbednosti, krivična istraga i slično. Detaljno su propisana ova ograničenja i obaveze nadležnih rukovalaca podacima u tim slučajevima.
Na drugoj strani, sloboda izražavanja i informisanja tretira se kao poseban slučaj obrade (član 88). Informisanje je načelno oslobođeno svih odredbi zakona koji se tiču principa obrade, prava građana i obaveza rukovalaca i obrađivača. Ovo važi pod uslovom da je u konkretnom slučaju to neophodno. Po uzoru na evropske propise, srpski zakon je predvideo značajan izuzetak od strogih pravila zaštite podataka. U obzir je uzet sukob dva fundamentalna prava: slobode izražavanja i informisanja s jedne, i pravo na privatnost s druge strane. U svakom slučaju kada ovaj sukob pretegne u korist slobode govora i interesa javnosti, novinarsko istraživanje i objavljivanje informacija u medijima biće oslobođeno obaveza zaštite ličnih podataka. Novinarski izuzetak važi za obavljanje novinarskog posla. To uobičajeno znači da je posao obavljen onog trenutka kada se rezultat objavi. Posle toga bi trebalo prestati sa obradom podataka. Tada ih treba ili obrisati, ili anonimizovati, ili obezbediti pravni osnov za eventualnu dalju obradu.
Sa početkom primene Zakona sigurno će biti nedoumica, rizika i problema. Gledano sa strane medija, najlakše i najsigurnije je raditi u skladu sa Kodeksom novinara Srbije, Smernicama za primenu Kodeksa u onlajn okruženju i Kodeksom ponašanja emitera.
Šta se u praksi može podvesti pod novinarski izuzetak nikada nije najjasnije. Ipak, u toj analizi mogu se definisati četiri elementa:
1. podaci se obrađuju samo za novinarstvo, umetnost ili književnost,
2. cilj obrade podataka je objavljivanje određenog materijala,
3. uz razumno verovanje da je to objavljivanje u javnom interesu,
4. uz razumno verovanje da usklađivanje nije kompatibilno sa novinarstvom.
Sakupljanje podataka je bitan deo novinarskog posla. Nova pravila podižu nivo zaštite ličnih podataka, ali položaj novinara koji poštuju pravne i profesionalne standarde ne bi trebalo da se menja značajno. Najveća promena je to što se na novinare prenosi teret da utvrde da li legitimni interes javnosti prevazilazi pravo na privatnost. Ovo je posebno naglašeno u kontekstu istraživačkog novinarstva.
Kao i uvek, budućnost će pokazati na čemu smo. Ovom prilikom je to bliska budućnost.
