Ma, pričajte šta god vam je volja, ali – odužilo se. Koliko ono ima da su prošli izbori? Otkad je Vlada sklepana… Pa i veselje je prošlo. I još uvek ništa. Ni crne, ni bele. Ni tamo, ni ‘vamo. Nit’ ministar, nit’ direktor. Stvarno, kad razmislim, moram da se priupitam: da li su još uvek najveći prijatelji i drugari, pajtosi i saborci u ovoj borbi za bolje nam sutra (niti težoj, niti uspešnijoj u novijoj istoriji!).
Nije ovo ni prvi, a ni zadnji put u nacionalnoj politici (a isto mu dođe i kod drugih) da prijatelji iz interesa postanu suprotnost tome. Iz istih razloga – interesnih. Jer, političke vrednosti i cene se formiraju kao na berzi: prema ponudi i potražnji. A u zadnje vreme, što bi rekli poznavaoci, „berzanski indeksi osciliraju“. Kao da je došlo ono vreme kad su stvari na čistini, sve je jasno i poznato, a opet masu ne možeš nahraniti- jer nema dovoljno za sve. A ona je (pomenuta masa) pošla za tobom baš zbog toga. I sad se neki iz mase ljute i dure, jer obećano je… Porasla ponuda, a potražnje nema.
A, stvarno se odužilo. Evo će i necenzurisana izložba da se završi, i ništa. Ni abera, ni gajtana – k’o kad ono domaćice dinstaju nešto za ručak „na tihoj vatri“. Da ostane meko, a da ne izgori.
Baš dugačko. Baš. Srećom – nije to moja muka. Ima ko o tome da brine.