Ako je suditi po aktivnosti stranaka u poslednje vreme, politički život u Kruševcu gotovo i ne postoji. Ili, da to kažemo drugačije, sveden je na najmanju moguću meru.
Od svih stranaka koje imaju svoje odbore u Kruševcu kroz konferencije za medije aktivni su jedino SNS i SRS, koji svoje konferencije održavaju redovno. Povremeno se još pojave DS i ZZS, ali su njihove aktivnosti po pitanju medija na vrlo niskom nivou.
Opozicija ?
Od ostalih stranaka ni traga ni glasa. SPS, JS i DSS (koji u gradu participiraju u vlasti), da ne pominjemo Pokret za promene (koji ima solidan broj odbornika u gradskoj skupštini), kao da ne postoje. Javljaju se vrlo retko ili nikako. Nema ni medijskih, ali ni drugih aktivnosti koje su značajne u bilo kojoj meri. Par diskusija u gradskoj skupštini nisu ozbiljna stranačka aktivnost, koliko god one bile žustre ili efektne.
Šta nam ovo govori? Pa, sve poluge moći, a time i svi finansijski tokovi, su u rukama vlasti, i to dela vlasti koji čini SNS. Svi ostali koji participiraju u vlasti su manje ili više zadovoljni svojom „daj šta daš“ pozicijom i ne vide mesta, načina, ali ni potrebu da menjaju trenutno stanje. Opozicija, praktično, ne postoji. Uz izuzetak SRS, koja u gradu predstavlja jedinu koliko – toliko aktivnu političku grupaciju na opozicionoj strani, i koja u celu priču jedina ulazi sa definisanom i stabilnom ideologijom (ne ulazeći u analizu iste). Svi ostali, opet gledajući kroz aktivnosti, postoje samo na papiru. Na lokalu, to je po par ljudi koji predstavljaju „centralu“ i nadaju se da će „u sledećem izvlačenju“ imati više sreće i naći se u udobnijoj fotelji.
A gde smo tu mi…
A gde smo tu mi, običan narod koji pokušava da preživi od danas do sutra? Kome treba da verujemo i koliko ima smisla izaći na glasanje kad god da budu sledeći izbori? Očigledno je da se politkom u Srbiji bave jedino oni koji od nje žele da imaju brzu i konkretnu korist, i koji će se „glasačke mase“ setiti jedino u periodu kad traje predizborna kampanja. Očigledno je i da je politika shvaćena kao način za bogaćenje i lagodan život bez rada. E, to su opcije koje postoje samo tamo gde se može vladati bez odgovornosti i gde je narod neobrazovan i siromašan u tolikoj meri da se njime može manipulisati bez problema.
U ovom tekstu nije rečeno mnogo novog, ali možda on podstakne na razmišljanje i uspe da makar malo produži „kokošije pamćenje“. Setite se kako vam je i kako ste tu dospeli kad vas neko sledeći put pozove da glasate. Razmislite dobro o svemu. Ako vas ne mrzi i ako imate vremena. Ipak, treba preživeti i današnji dan.
Možda je rešenje u nečemu što liči na ono što se dešava ovih dana u Kraljevu. Ili u napuštanju Kruševca i Srbije i odlasku negde tamo. Ili…