Reč godine u Srbiji se već može proglasiti, iako je još januar. Ta reč je protest. Već mesecima protestuju grašani Srbije u okviru protesta nazvanih „1 od 5 miliona„. Sutra se protestuje iz ekoloških razloga, protiv mini hidroelektrana. Danas su protestovale mame iz Leskovca, a pre par dana one iz Niša (i jedne i druge protiv Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom). Protest Katastara na nivou Srbije tek što je okončan. Protestuju prosvetni radnici, različiti sindikati (Vojske, policije…), advokati… To je razumljivo. Mnogo se toga nagomilalo, mnogo lošeg, mnogo nepravde, jada, nezadovoljstva i besa.
Kad se ovako pogleda: prava demokratija. Svi protestuju, jer imaju pravo na to. Ali, da li je baš tako? Sve bi ovo bilo deo demokratskog procesa kad bi iza protesta usledili dijalozi i razgovori koji vode do najboljeg rešenja. U Srbiji toga, na žalost, nema. Protestuj koliko hoćeš, ali nema od toga ništa. Pa, kako posle protesta nema dijaloga, oni se nastavljaju. Ovog puta se, izgleda, energija protestanata ne rasipa vremenom, već očigledno raste. „Žuti prsluci“ u Francuskoj su pokazali kako to može da izgleda kad su protesti nešto drugačiji.
Razni protesti se nastavljaju i titula reči godine je garantovana. Samo, da sačekamo još malo, da još malo protestujemo. Jer, reč godine može biti, umesto ove, još samo jedna reč: ostavka. Ali, njene šanse i nisu tako velike. Ipak, vredi potruditi se, verujte!