Pisali smo više puta o transferima odbornika u gradskoj skupštini. Ali, zahvaljujući kolegama sa KruševacPRESS-a, napravljena je konačna lista ovih stranačkih „pretrčavanja“ (http://krusevacpress.com/2015/09/29/sezona-transfera-odbornika/).
Šta pokazuje ovaj pregled? Pa, samo potvrđuje prostu činjenicu da se u Srbiji ljudi politikom ne bave zbog ideoloških ubeđenja, već zbog ličnog interesa. Kad za relativno kratko vreme imate ovakvu situaciju da u skupštini od 70 odbornika čak njih 30 promeni partijske boje (što je više od 40% !!!), onda treba da se zapitamo: „Gde je tu demokratija?“
Društvo u kome živimo počinje ubrzano da liči na Nemačku iz tridesetih godina prošlog veka. Tada je vladajuća stranka koja je bila u velikom naletu, praktično, „progutala“ sve ostale. Opozicije nije bilo, bar takve da se mogla nazvati tim imenom. To je dovelo do neograničene vlasti u rukama jednog čoveka. I do kraja kakav ih je zadesio… Naravno, ne poklapaju se baš sve činjenice pri poređenju ove dve situacije, ali mnogo toga je skoro identično.
Zaključak? Ovako nam je iz mnogo razloga. Svako će naći svoj, ali jedno je sigurno: u zemlji neobrazovanih ljudi, relativno je lako zavesti diktaturu pod prividom demokratije. No, istorija je već dala rešenje i za ovakve probleme. Vreme će pokazati koje će se odigrati kod nas. I mislim da nećemo mnog0 čekati.
Idemo dalje…
Ух. Опет морам да се јавим. За предхитлтровску Немачку тешко може да се каже да је била земља необразованих људи, али се ипак догодило. Диктатури, како у тадашњој, Првим светским ратом уништеној Немачкој, тако и у садашњој уништеној Србији највише прија сиромаштво. Образован, а гладан пре ће појести своју диплому, него што ће “убити субашу“. Мало је народа који су сами победили своје диктаторе. То, по правилу, учине они који су их диктаторима начинили.