INTERVJU: Vladimir Tasić – predsednik GO SPS-a Kruševac

Vladimir Tasić
Vladimir Tasić

IZVOR: www.rasina.net

Intervju sa predsednikom GO Socijalističke partije Srbije u Kruševcu Vladimirom Tasićem o sadašnjoj poziciji SPS-a na lokalu, saradnji sa koalicionim partnerima, protestima radnika, ekonomskom stanju Kruševca, kapitalnim investicijama i mnogim drugim temama vezanim za Kruševac. Intervju radio Davor Jovanović (www.rasina.net)

Šta je danas Socijalistička partija Srbije?
Danas je Socijalisticka partija Srbije organizacija koja je jedinstvena u kojoj se nalazi veliki broj mladih ljudi kao i ljudi koji se do sada nisu bavili politikom, svima smo dali šansu i svima ćemo je dati, a mnogi su je već iskoristili. Mladi treba da imaju šansu, jednostavno živi se u nekim novim vemenima, živi se sa novim idejama gde mi koji se duži vremenski period bavimo politikom i drugim životnim problemima, kako ličnim, tako i Grada Kruševca kao i građana koji žive u Kruševcu nismo svesni kako da ih definišemo na pravi način, dok mladi ljudi to osećaju. Prema tome moraju i da preuzmu odgovornost za stanje u gradu. Saradnja sa centralom je veoma dobra, kako sa glavnim odborom, tako i sa predsednikom partije.

Gde je danas Socijalistička partija Srbije?
Nas su svesno ili nesvesno rehabilitovali baš oni koji su uticali da budemo satanizovani i koji su se godinama zaklinjali da će pre sa crnim djavolom da krenu u dogovor nego sa Socijalistickom partijom Srbije. Medutim oni su nas prvi pozvali, mi nismo zvali nikoga i nikome se nismo nudili. Mi smo iskoristili tu priliku u tom smislu što su naši ljudi bili od struke i poverenja i koji su znali da rade svoj posao. I mi smo na poslednjim izborima kada je u pitanju Kruševac osvojili 22% glasova i druga smo politička stranka po broju glasova. Tako da je to za nas početak prave rehabilitacije, i šansa koju su nam ukazali građani ne smemo da ispustimo. Zato smo i krenuli na kadrovsko podmlađivanje, urađena je i revizija partijskog programa.

Priča se uveliko da će izbori uskoro, gde vi vidite SPS?
Mi se ne plašimo izbora, jer i u vreme kada smo nosili onaj epitet „nedemokratske Srbije“ ili „apsolutističke vlasti“ Socijalisticka partija Srbije je 13 puta organizovala izbore od 1990 do 2000. godine. Mi smo spremni i imamo i program sa kojim možemo da se predstavimo građanima, imamo ljuda sa kojima možemo da izademo pred građane, tako da su izbori potpuno normalna stvar.

Da li ste zadovoljni, ovde na lokalu, saradnjom sa koalicionim partnerima?
Pa mi smo se upustili kao stranka u koalicione odnose i partnerstvo sa još, praktično, tri političke stranke i jednom grupom građana. Grupa građana je samoinicijativno početkom ove godine istupila iz naše koalicije, ne remeteći unutrašnje stanje i program u koaliciji, koji je sačinjen i zaključen sporazumom koji smo potpisali 22. juna, preuzeli smo odgovornost za stanje u gradu u skladu sa koalicionim sporazumom, mislim da nemamo nekih većih problema u funkcionisanju, problemi postoje, ali to su dnevno politički problemi koji se rešavaju u hodu, oni se ne odražavaju na stanje u koaliciji, i uopšte na stanje u gradu Kruševcu. Kada je taj segment lokalne samouprave u gradu, mislim da to funkcioniše kako smo i zamislili, gde grad ima određene nadležnosti, gde te nadležnosti moraju da se izvršavaju u interesu ne nas koji se nalazmo u koaliciji, već u interesu svih građana Kruševca, tako da se baziramo na socijalnu politiku, jer pre svega mi smo partija socijalne pravde, prema tome naš interes je da se u što većoj meri sredstva iz budžeta preusmeravaju na socijalnu politiku, da nam funkcionišu škole, da nam funkcionišu vrtići, da funkcioniše taj segment grada koji se tiče najvećeg broja građana, preuzećemo sada i odgovornost za stanje u zdravstvenoj zaštiti, obzirom da je došlo do podele u Zdravstvenom centru Kruševac na Dom zdravlja i Opštu bolnicu, tako da sada imamo ozbiljnu nameru kada je u pitanju i taj segment socijalne politike, jer tiče se velikog broja ljudi.

Da se osvrnemo malo na proteste radnika koji su bili organizovani proteklih nedelja, šta bi bio razlog da oni ne protestvuju?
Kada je u pitanju protest radnika nekoliko kruševackih firmi među kojima je sigurno najznačajniji 14. Oktobar, treba da se osvrnemo na istoriju kruševačke privrede i svega onog šta je Kruševac nekada bio u SFRJ odnosno kasnije u SR Jugoslaviji, znači radi se o jednom od najznačajnijih industrijskih centara. U našoj opštini je bilo preko 45 hiljada zaposlenih u svim sektorima, kako javnom tako i privrednom i drugim. Međutim tranzicija u kojoj smo se našli naročito posle 2000. godine dovela je do toga da se preduzeća koja su nekada bilia najznačajniji industrijski kolektivi u onoj velikoj Jugoslaviji dovedu na ivicu propasti, a mnoga od njih su i propala. Poseban uticaj je imala pljackaška privatizacija i ja ne mogu da se složim sa pitanjem da li je privatizacija uspešna ili nije jer na primeru našeg grada osim Jugoprevoza sva ostale firme su opljačkane, opljačkana je imovina, daleko veća vrednost je bila tih preduzeca nego ona po kojoj su prodavana. Danas možemo da konstatujemo i nestanak jednog broja značajnih privrednih subjekata sa privredne karte grada Kruševca. U ovim preduzećima koja su ostala i koja „ rade “ ili su plate minimalne ili radi minimalni broj radnika u odnosu na onaj broj radnika koji je radio na dan kada su prodata privatnim vlasnicima ili uopšte ne rade, u mnogim od njih se duže vremena ne primaju plate, radnici ne uživaju nikakvu socijalnu zaštitu, tako da su prepušteni sami sebi.

U Kruševcu je poslednjih dana izražen protest radnika nekoliko preduzeća, međutim mislim lično da se protest dozira od strane nekih političkih snaga, koje imaju za cilj, ne da se upuste u rešavanje problema tih firmi i privrednog života u Kruševcu, već da na najjednostavniji način reše ovo, za sada, ne rešivo radničko pitanje, da se kroz neki vid navodnog socijalnog programa firme ostave bez ljudi kako bi mogle da se prodaju samo kao imovina, što sigurno nije dobro ni za grad Kruševac imajući u vidu da je jedan od najznačajnijih prihoda budžeta grada porez na zarade, ako toga nema onda možemo da zatvorimo i gradski budžet i gradsku kasu i da se svi nađemo u veoma nezgodnoj situaciji.

Primer Župe na neki način ide u prilog ovoj tezi o kojoj sam govorio, jer HI Župa je imala 1500 ljudi kada se ušlo u proces privatizacije, radilo se o jednoj od najznačajnijih hemijskih firmi u Jugoslaviji. Župa je izuzetno znacajna i za razvoj današnje Srbije, odnosno Župini proizvodi, jer bez Župinih proizvoda nema ni proizvodnje zdrave pijace vode, nema ni proizvodnje struje, nema ni proizvodnje u mnogim drugim industrijskim granama. Medutim, lobi su našli interese da HI Župu treba uništiti i da je mnogo lakše da se po nekim vecim cenama uvoze ti proizvodi, radnici su, slobodno mogu da kažem, prevareni, jer su se poneli tom tezom iza koje stoji pohlepa, a ne interes da se uzme socijalni program od nekih 300 evra i da se nakon toga svi nađu na tržištu rada. Međutim oni sa socijalnim programom koji nije veliki, jer imajući u vidu da se tu radi o populaciji koja možda ima oko 25 godina radnog staža u proseku, ne mogu da reše ni jednu od životnih pitanja sa tim parama, tako da su napustili svoja radna mesta, napustili preduzeće i sad su ostavili nekim ljudima da se imovina Župe koja nije mala proda kao čista imovina bez ikakvih obaveza, a kada preduzeće ne radi, kada nema ljude, onda je ta imovina daleko manje vrednosti od realne vrednosti, jer tržišna vrednost se stvara prema onome što firma čini na tržištu. U ovoj situaciji sigurno da to nije dobro, ni po radnike HI Župe, ni po Kruševac, jer radnici ostaju bez svojih plata a Kruševac ostaje uskraćen za prihode, odnosno porez na zarade. Vidim da se slični procesi događaju sa sličnim zahtevima i od strane radnika 14. Oktobra, i od strane radnika konfekcije Zvezda i od strane radnika Fabrike ulja. Nikako ne mogu da se složim da sa davanjem tog socijalnog programa u visini od 300 evra po godini radnog staža mi rešavamo pitanje Kruševacke privrede. Na taj način uništavamo Kruševačku privredu, jer i ono što može u tim preduzećima da se radi, praktično se zaključava, preduzećima je stavljen katanaca. Zatim će se javiti neko ko će kupiti tu imovinu i verovatno ćemo imati umesto Zvezde ovde u Kruševcu neku zgradu od stotinu stanova, verovatno će dole gde je Fabrika ulja da nikne neki solarijum za proizvodnju neke struje pošto se radi o velikoj površini. U 14. Oktobru ima toliko imovine da mi tu cenu praktično ne možemo ni da napišemo, tako da nisam uopšte sklon da poverujem da ovakvim pristupom kakvim mi sada pokušavamo da zaštitimo kruševačku privredu možemo da učinimo nešto u tom smislu da obnovimo proizvodnju.

Kako rešiti ove probleme ?
Država Srbija mora i treba da stane iza svih ovih firmi koje su izuzetno značajne za Srbiju. Ja sam o tome govorio u više navrata, ako znamo da se u HI Župi proizvodi hlor, hlor je potreban za precišcavanje u procesu proizvodnje zdrave pijaće vode, uzimamo 150 opština sa 150 vodovoda, znači postoji tržište. HI Župa je nekada bila svetski proizvođač pesticida, sada se uvozi sve i svašta iz Kine sumnjivog kvaliteta. Lobisti to rade, zato što se uvozi jeftino i imamo puno informacija, a posebno kad je u pitanju kvalitet robe koja se uvozi i kojom se uništavaju zasadi. Bez HI Župinih proizvoda nema proizvodnje struje, pijaće vode, proizvodnje u rudnicima obojenih metala i zato nije ništa slučajno šta se dogadalo sa kruševačkom privredom svih ovih godina. Kada je u pitanju 14. Oktobar koji je gigant mašinske industrije, koji je proizveo više hiljada komada raznih građevinskih mašina, zar mi danas u Srbiji kada gradimo ovoliko puteva ne možemo da se dogovorimo sa našim građevinskim preduzećima koja grade puteve, da se kupuju i servisiraju mašine u 14. Oktobru, nego se uvoze mašine, zar ne može da se napravi dogovor sa državom Srbijom, da se putari dobijajući posao obavežu da kupe domaći proizvod. Mislim da samo na takav način možemo da damo doprinos da nam firme rade. Imamo Fabriku ulja, bilo je tu pokušaja da se obnovi proizvodnja, na žalost naš Kruševljanin je to uništio, bio je poznati privrednik svojevremeno, ali ne znam koje su ga sile naterale da uništi i sebe i firme za koje se sigurno, kada je bio u mladim godinama, zalagao da se naprave u Kruševcu, tako da i ta fabrika može da radi, samo tu mora da se pronađe i pravi partner koji ima nameru da radi, a ne koji ima nameru da kupi zemlju i prostor i imovinu i da proda fabriku kao otpad, kao što je bilo slučajeva u Kruševcu. Mi imamo jedan takav veoma neprijatan spomenik na ulazu u naš grad, Cepak, veoma neprijatan, i ja stvarno ne vidim rešenje kako će da se sanira ona šteta koja je naneta preduzeću. Kada dolaze ljudi u Kruševac pitaju da li je to bilo bombardovano ili nije. To je bruka za naš grad, bruka da je fabrika za proizvodnju hartije čija sirovina nije koštala ništa propadne. Spomenik srama, spomenik uništavanja kruševačke privrede i da mi to sve nemo posmatramo. Mislim da to kroz poresku politiku treba i mora da se reši, da vlasnik toga, znači poreskim metodama,ekološkim i ekonomskim metodama mora ili da obnovi ono što je rasturio ili da očisti lokaciju i ucini je primerenom za nešto drugo, neka sadi šargarepu, krompir ili nešto drugo…

Rekli ste da je veći deo firmi uništen, da li će se učiniti nešto po pitanju da se pronađu odgovorna lica koja su kriva za to?
U prvoj deceniji 21. veka, praktično je opljačkana kruševačka privreda, mi znamo ko je učestvovao u tom procesu privatizacije, ko je bio i na čelu lokalne samouprave, ko je bio u tim organima koja su prodavala preduzeća. Niko iz lokalne samouprave, i ako smo mi iz Socijalisticke partije Srbije uvek dizali glas i bili na strani da se zaštite firme, da se spreči ovakav način prodaje, ali smo bili u manjini, 5 % ljudi je verovalo tada Socijalističkoj partiji Srbije, mi nismo imali političku snagu i moć da zaštitimo industriju, da zaštitimo privredu, koju smo videli kako se pljačka. Na žalost u Kruševcu i pored ovog što je uništeno totalno sve, nemamo slučajeve procesuiranja od strane pravosudnih organa, slučajeva, da je neko od tih vlasnika firmi pod krivičnim postupkom. Ja stvarno ne znam za takav slučaj, osim možda ove gospođe Josifove koja je kupila HI Župu, ali ona nije procesuirana zbog kupovine i uništavanja HI Župe, ona je procesuirana zbog nečeg drugog, ali tako da to nije u direktnoj vezi, stvarno ne znam za drugi slučaj, niti sam obavešten o tome da ima nekih naznaka o tome da se u nekom prethodnom postupku preispituju privatizacije. Mi smo približno “zadovoljni” sa činjenicom da je neka firma, koja je imala 1500 ljudi, danas funkcioniše sa 150-200 ljudi, “zadovoljni” smo, savili smo svi glave i gurnuli glave u pesak kao noj i ne interesuje nas ništa. Sada oni koji su ostali bez posla, koji su ostali bez egzistencije, kojima je život uništen, jednostavno oni su savili svoje glave i ćute, primorani su da ćute, jer nemaju načina da se izbore za prava koja su im uskraćena i koja su ih sigurno dovela do toga da se nađu u neprijatnoj situaciji kada je njihova egzistencija u pitanju.

Mislim da još ima šanse za kruševačku privredu, da treba ovaj model koji je pozitivan u gradu da se primeni, u svim slučajevima gde to može, to je model privatizacije Jugoprevoza, našeg gradskog prevoznika, jer su radnici kupili firmu i taj model stvarno funkcioniše u zadovoljstvu svih građana grada Kruševca, i radnika. Svestan sam ja činjenice da je teško danas u eri privatne imovine, da se izbori državna, odnosno ona nekadašnja društvena imovina sa tim, to je nemoguće, jer put kapitala je jednosmeran, svi smo mi živi ljudi, znači bez obzira što se radi u državnom sektoru to dobija jednosmerni put prema privatnim džepovima, što možemo da se uverimo svakodnevno iz štampe, iz medija i tako dalje, pa čak i privatnici sami sebe po nekada razno raznim krivičnim delima nanose sebi štetu, nesvesni toga. Radi se o ljudskoj pohlepi čiji je motiv izgleda jači od svakog drugog motiva. Imamo poseban primer Fama, i to je jedina firma gde su utvrđene zloupotrebe u postupku privatizacije, i taj postupak se sada ispituje od strane nadležnog suda u Beogradu, ali je iza Fama stala država,stali su ozbiljni ljudi i to je preduzeće koje je za sada spašeno. Od pre dve godine, kada se nalazilo na ivici propasti je spašeno, jer na sreću vlasnici nisu uspeli da opljačkaju ljude, imovinu su opljačkali, ali su ostali ljudi koji su znali da rade i ostale su tehnologije kojima se proizvode nove vrednosti,tako da Fam danas veoma uspešno radi.

Koje su to kapitalne investicije koje bi vi izdvojili, a urađene su u Kruševcu?
Pa ono što je najznačajnije za Kruševac, to se obično ne vidi, to je obično ukopano negde i zatrpano sa zemljom i to se ne vidi i to je na žalost tako. Najznačajnija sigurna investicija koja se dogodila u poslednjoj deceniji u našem gradu je proširenje fabrike vode u Majdevu, to je sigurno najznačajnije, pored toga što se dugoročno obezbeđuje zdrava pijaća voda, ne samo za grad Kruševac, već i za znatno šire područje, mislim na seosku sredinu u našem gradu, kao i na deo pokrivanja Rasinskog okruga sa sistema za vodosnabdevanje u Majdevu, to je verovatno najznačajnija investicija. Druga značajnija investicija koja nas očekuje, je izgradnja sistema za prečišćavanje otpadnih voda, jer kada proizvedemo veliku količinu voda koje se upotrebljavaju za piće, za život, znači da moramo da imamo i odgovarajući sistem za prečišćavanje tih voda i puštanje tih voda u vodotoke. Danas je Kruševac sa još dva grada u Srbiji u prilici da taj sistem dobije za dve godine, to su sredstva koja su obezbeđena iz fondova Evropske unije. Radi se o investiciji vrednosti više od 24 ooo ooo evra. Mi bi kao grad o tome mogli da sanjamo da nemamo pomoc Evropske unije u ovome, jer to daleko prevazilazi budžet našega grada. Konstantne investicije imamo na sistemu vodosnavdevanja kako u selima tako i u gradu, sigurno da treba i radi se i na uredenju grada što gradani i vide.

Šta je urađeno u vezi infrastrukture u Kruševcu?
Kada je u pitanju infrastrukturna izgradnja, mislim da je u malo gradova u Srbiji urađeno u odnosu na ono šta je uradeno u Kruševcu, kao i na teritoriji naše opštine, dnosno grada. Uradeno je dosta ulica u samom gradu a radi se dosta i u selima ali da bismo vratili Kruševac na mesto na karti Srbije potrebno je da se urade dve velike stvari kao prvo je povezivanje sa auto-putom prema Nišu što je investicija vredna nekih 400 miliona evra, da li će on da se izgradi i kojom dinamikom bilo je u više navrata reci i više varijanti. Prva varijanta je bila da se proda Telekom Srbije i da se iz sredstava od prodaje izgradi auto-put Pojate – Preljina od toga se odustalo. Druga varijanta je bila da se auto–put izgradi sredstvima investitora iz Kine i o tome se govorilo više puta, ali je investitor podigao cenu izgradnje i vrednost radova i da Vlada Srbije nije našla interes pa samim tim nije potpisan ugovor, ali da su pregovori nastavljeni sa nekim drugim investitorom. Trenutno je ta prica o auto-putu zamrla. Nama je auto-put potreban, jer danas nijednog ozbiljnijeg investitora ne možete dovesti ako nemate saobracajnu infrastrukturu. To je ideja na kojoj i Kruševac i svi gradovi koji se nalaze u dolini Zapadne Morave moraju zajednicki da istraju na ostvarivanju te ideje. Druga veoma bitna stvar je železnica, ja sam isticao i zahtevao i sada sam u nekim razgovorima sa predsednikom upravnog odbora Železnica Srbije da se konacno ucine napori i da se pruga Stalać – Kruševac osposobi i pusti u saobracaj. Pruga je napravljena još 1903.  godine, a mi danas posle 110 godina nemamo ni prugu, ni železničkog saobraćaja. Nemamo prugu, nemamo auto put, nemamo aerodrom koga mi onda možemo da privucemo od investitora.

Gde je onda šansa i izlaz za Kruševac?
Izlaz i šansa za Kruševac dolaze ako se pre svega osposobi železnički saobraćaj i uradi još dosta na saobraćajnoj infrastrukturi. Mnogo se govori o stranim investicijama ja sam uzdržan povodom toga jer razni „strani investitori“ dolaze a privredni život nikada se nije na taj način razvijao.

Gde je Kruševac danas na mapi kulture?
Kruševac je jedan od najznačajnijih gradova što se tiče kulture. U gradu postoji veliki broj ljudi koji imaju razne talente, u gradu postoji nekoliko institucija koje se bave negovanjem kulturnog stvaralaštva. Mislim lično da sredstva koja se izdvajaju za kulturu nisu dovoljno ali se i nepotrebno rasipaju, kada imamo ovako veliki broj institucija koja se bave kulturom. Dolazi do mešanja između onog što se zove vrhunsko stvaralaštvo i amaterizma. I jedno i drugo je potrbno, samo je potrebno da na pravilan način bude dozirano. Mislim da smo napravili nekoliko manifestacija koja su poprimila tredicionalnu formu. Mnogi se bave amaterizmom, i mnogi talentovani ljudi su prepušteni sami sebi, nisu okupljeni ili pak niko sa njima ne radi, a veliki broj nema te sposobnosti da se samoorganizuje kako bi svoje talente pokazao.

Zahvaljujemo se prvom čoveku SPS-a Kruševca Vladimiru Tasiću na izdvojenom vremenu za intervju kao i transparentnosti u razgovoru.

Intervju radio Davor Jovanović

IZVOR: www.rasina.net

admin

leave a comment

Create Account



Log In Your Account