Medijski trikovi na koje nasedamo

Medijski trikovi na koje nasedamo

Medijski trikovi na koje nasedamo

Komentari su isključeni na Medijski trikovi na koje nasedamo

U današnjem vremenu, u svetu koji nas okružuje, često su nam prezentovane lažne vesti. Za tako nešto skovan je engleski izraz post-truth (naknadna istina) koji opisuje ovu pojavu. Ovaj izraz je čak izabran za reč godine 2016. prema tradicionalnom izboru Oksfordskog rečnika. Sve to nam govori da linija između istine i glasina postaje zamućena i sve manje važna za medije i njihovo izveštavanje. Kako ne biste bili prevareni propagandom i manipulisani nepoštenim i neprofesionalnim medijskim izveštavanjem, važno je razumeti principe ovog koncepta.

U ovom tekstu ćemo pokazati nekoliko uobičajenih načina kojima mediji mogu manipulisati javnošću, a sve u nadi da ćemo vam pomoći da bolje razumete kako mediji zaista funkcionišu.

1. Subjektivna procena

Uporedite dva naslova jedne iste vesti: “Očajni student počinio ubistvo zbog siromaštva” i “Čovek umalo ubio staricu skoro ni zbog čega”. Da li se slažete da ovi primeri formiraju različita mišljenja o kriminalu? U prvom primeru, čitaoci pomisle kako im je žao. U drugom: žele pravednu kaznu. Čitalac koji ne poznaje stvarne okolnosti i činjenice ne može da razume šta se zaista dogodilo, pa jednostavno prihvata izneto mišljenje novinara.

Ovaj efekat su dugo vremena istraživali psiholozi. U Sovjetskom Savezu je bio sproveden eksperiment na kojem su ljudima prikazivali portrete različitih muškaraca i tražili da nešto kažu o njima. Pre eksperimenta, psiholog je rekao subjektu da je čovek na slici ubica ili da je na slici naučnik. U zavisnosti od prezentacije određene osobe, subjekti su na pokazanim licima pronalazili pozitivne ili negativne osobine. Ovaj eksperiment je mnogo puta ponavljan i u drugim zemljama, i rezultat je uvek bio isti: ljudi vide kriminalca ako mu kažete da je to kriminalac.

2. Ankete – istraživanja javnog mnjenja

S obzirom da statistika i ankete mogu biti veoma jaki i verodostojni argumenti, novinari ih veoma često koriste. Toliko ih vole da ponekad prave sopstvene ankete. Da li ste primetili koliko magazina, novina i veb lokacija prikuplja mišljenja čitalaca i kasnije donose zaključke na osnovu njih? E, pa, sociolozi (a to su ljudi koji ovo profesionalno rade) ne preporučuju da verujete takvim anketama. Evo i razloga:

– Novinari ne koriste uzorak. Istraživanje na uzorku je veoma važan princip koji se zasniva na matematičkim zakonima, veoma ozbiljnim i detaljnim formulama za izračunavanje. Sociolozima je potrebno mnogo vremena da dođu do nekih rezultata, dok novinari neselektivno ispituju one na koje naiđu.
– Novinari postavljaju pitanja pogrešno. Da biste mogli reći da su rezultati ankete nepristrasni, postavite pitanja i formirajte odgovore na isti način. Novinari često postavljaju pitanja vrlo emotivno i ne uzimaju u obzir sve razlike mišljenja. Ovo ograničava odgovore i gura ljudi na određeni zaključak.
– Novinari prilikom postavljanja pitanja ne ostavljaju ljude anonimnim. A to je problem: ljudi su skloni da sakriju svoje mišljenje ako se ono razlikuje od mišljenja većine. I obrnuto, oni to pokazuju i preuveličavaju ako su saglasni sa drugim ljudima. Ovakav efekat je opisala nemačka naučnica Elisabeth Noelle-Neumann pod nazivom “Spirala tišine“.

3. Davanje informacija van konteksta

Posle nekih intervjua, popularne javne ličnosti su često nezadovoljne rezultatom razgovora. I kasnije pišu o tome na svojim profilima i stranicama na društvenim medijima. Ovo se dešava zato što novinari često ne prenose o čemu se stvarno razgovaralo, već koriste izdvojene fraze i daju im drugačije značenje. Zamislite da ste rekli novinaru da ste se, kada ste bili u srednjoj školi, zaljubili u fudbalera. A novinar napiše tekst o tome, ali bez “školskog” dela. Bez ovog dela, drugi ljudi mogu misliti da ste sada zaljubljeni u fudbalera. I tako se rađaju glasine.

Novinari često koriste ovu metodu za argumentaciju: uzmu izdvojenu rečenicu koju je poznata osoba izgovorila i prezentuju je tako da ona zvuči drugačije. Ljudi “padaju” na ovaj trik, jer su skloni da veruju u stručna mišljenja i vrlo malo njih će stvarno da proveri kada je fraza izrečeno i u kom kontekstu.

4. Etiketiranje

“Protivnici”, “neprijatelji”, “diktatori”, “teroristi” ili “korumpirani zvaničnici” – sve su to etikete koje čekaju spremne da ih mediji iskoriste za manipulaciju javnog mnjenja.

Američki novinar Volter Lipman je u svojoj knjizi “Javno mnjenje” napisao da je stereotip odbrambeni mehanizam naše psihe koji nam omogućava da izbegnemo emotivno preopterećenje. Čovekova priroda želi da pronađe neki metod (uzorak, pravilo) u onome što se dešava. Na taj način je lakše obrađivati nove informacije. Ali, stereotipi ne dopuštaju da jasno razmišljamo i ograničavaju naše poglede na stvarnost.

5. Filtriranje

Još jedan trik naknadne istine je filtracija informacija. Mediji saopšte neke vesti, ali ne kažu sve o tome što se desilo. Za određenu reakciju, novinar može jednostavno da izostavi detalje. Ponekad novinari namerno ignorišu “neprijatne” vesti, i obratno, čineći da beznačajne činjenice izgledaju važnije. Takve stvari se obično rade u propagandne svrhe.

Maršal MekLuan, otac proučavanja komunikacija i medija, rekao je: “Jedan mrtav Britanac jednak je petorici mrtvih Francuza, 20-orici mrtvih Egipćana, 500 mrtvih Indijaca i 1000 mrtvih Kineza”. Ovo zvuči vrlo cinično, ali je tačno. Mediji retko govore o tragedijama koje se dešavaju u manje razvijenim zemljama. Ali, ako se izveštava zbog nesreće kao što je pad aviona koji se desio u bogatoj evropskoj zemlji, tragedija će privući značajnu pažnju medija.

6. Očigledna izmišljotina

Na žalost, ovaj trik je vrlo popularan i to ne samo u tabloidima. Zbog nedostatka informacija, mediji često izmišljaju detalje o određenim temama ili jednostavno pothranjuju glasine. Takve “informacije” često signaliziraju rečenice kao što su: “izvori tvrde” ili “naučnici preporučuju”… Ako nema navedenog autora ili verodostojnog izvora (dokaza za neku tvrdnju), argumenti verovatno nisu stvarni. One služe samo jednoj svrsi: da učine priču uverljivijom.

Naravno, sve ovo što pišemo ne znači da treba u potpunosti ignorisati medije i nikome ne verovati. Želimo da vas podsetimo koliko je važno da imate otvoren um, da kritički razmišljate, da ne podležete lako emocijama i da uvek proveravate činjenice.

Šta vi mislite o današnjim medijima?

Projektni tim

Povezani sadržaji

Upravni sud brani pravo na pristup informacijama

Komentari su isključeni na Upravni sud brani pravo na pristup informacijama

Mali rečnik medijske pismenosti

Komentari su isključeni na Mali rečnik medijske pismenosti

Analiziramo obećanja političara: Izgradnja sigurne ženske kuće u Kruševcu

Komentari su isključeni na Analiziramo obećanja političara: Izgradnja sigurne ženske kuće u Kruševcu

Srbija, Evropa i GMO

Komentari su isključeni na Srbija, Evropa i GMO

Analiziramo obećanja političara: Dečje pozorište umesto bioskopa “Evropa”

Komentari su isključeni na Analiziramo obećanja političara: Dečje pozorište umesto bioskopa “Evropa”

Bezbednost mladih na Internetu je važna

Komentari su isključeni na Bezbednost mladih na Internetu je važna

Analiziramo obećanja političara: Provera svih privatizacija u Kruševcu

Komentari su isključeni na Analiziramo obećanja političara: Provera svih privatizacija u Kruševcu

Analiziramo obećanja političara: Dolazak stranih investitora

Komentari su isključeni na Analiziramo obećanja političara: Dolazak stranih investitora

Istinomer forum “Ko mrsi konce građanima Kruševca?”

Komentari su isključeni na Istinomer forum “Ko mrsi konce građanima Kruševca?”

Svaka deseta izjava predsednika Republike Aleksandra Vučića istinita

Komentari su isključeni na Svaka deseta izjava predsednika Republike Aleksandra Vučića istinita

Predstavljeni rezultati projekta “Ko je ko u lokalnoj vlasti u Rasinskom okrugu?”

Komentari su isključeni na Predstavljeni rezultati projekta “Ko je ko u lokalnoj vlasti u Rasinskom okrugu?”

Analiziramo obećanja političara: Izgradnja bioenergane

Komentari su isključeni na Analiziramo obećanja političara: Izgradnja bioenergane

Create Account



Log In Your Account