Projekat “Ekonomski položaj i sloboda medija u Rasinskom okrugu”, odnosno aktivnosti koje su sprovedene tokom realizacije projekta, pokazali su da se novinari u ovom delu Srbije nalaze u izuzetno lošem položaju koji bi, u perspektivi, mogao da postane još gori. Šta su pokazala istraživanja, ankete i analize Centra za istraživačko novinarstvo Kruševac? Većinu svojih prihoda,
Kompletan tekst
Od svih medijskih kuća iz Rasinskog okruga najviše novca na konkursima Ministarstva kulture i informisanja i lokalnih samouprava dobila je RTV Kruševac. U prethodnom tekstu pisali smo o tome koliko su pojedini mediji dobili na konkursima za finansiranje projekata javnog informisanja od javnog značaja u lokalnim samoupravama. U ovom tekstu pozabavićemo se time koliko su pojedini mediji
Kompletan tekst
Mediji u Rasinskom okrugu mamutski deo prihoda ostvaruju od konkursa a od države očekuju pomoć kako bi opstali. U periodu od juna do avgusta 2022. godine Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK je, u okviru projekta “Ekonomski položaj i sloboda medija u Rasinskom okrugu”, sproveo anketu među vlasnicima i menadžerima medija. Anketirano je ukupno
Kompletan tekst
U sklopu projekta “Ekonomski položaj i sloboda medija” Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK je uradio dvomesečni monitoring i analizu oglašivača u osam registrovanih medija koji rade na području Rasinskog okruga. Analizirana su dva štampana medija i šest portal od kojih su tri deo većih medijskih kuća. U nacionalnom izveštaju “Lokalni mediji za bolje
Kompletan tekst
Većina od 29 registrovanih medija u Rasinskom okrugu u vlasništvu je privatnika. Ukupno 20 od 29 registrovanih medija nalazi se u stopostotnom vlasništvu privatnika, pokazuju podaci Agencije za privredne registre. Radoica Milosavljević iz Kruševca u svom vlasništvu ima šest medija odnosno dve kompletne medijske kuće – RTV Kruševac i RTV Brus, koje imaju registrovane televizije,
Kompletan tekst
U periodu od 2015. do 2021. godine, lokalne samouprave u Rasinskom okrugu su za sufinansiranje projekata od javnog interesa iz oblasti javnog informisanja utrošile 190.937.500 dinara ili nešto više od 1,62 miliona evra. Novi Zakon o javnom informisanju je stupio na snagu 2015. godine a tada je počelo i projektno sufinansiranje medija. Najviše novca od
Kompletan tekst
Uprkos činjenici da je tržište malo i nerazvijeno, uslovi rada loši a socio-ekonomski položaj novinara nezavidan u Srbiji se broj medija kontinuirano povećava. Prema podacima Udruženja novinara Srbije (UNS), krajem novembra 2020. godine, u Registar medija bilo je upisano 2.508 medija. U tom trenutku najviše je bilo registrovano štampanih medija, 937, potom internet portala –
Kompletan tekst
Podučavajući mašine da razumeju naše istinske želje, naučnici se nadaju da će izbeći potencijalno katastrofalne posledice činjenice da veštačka inteligencija radi samo ono što joj mi naredimo. Opasnost da veštački inteligentne mašine izvršavaju naše naloge je u tome da možda nećemo biti dovoljno pažljivi u pogledu onoga što želimo. Redovima programskog koda koji programiraju ove
Kompletan tekst
Da bez slobodnih medija nema demokratije nije baš jasno priličnom broju građana Srbije. Što pokazuje i svakodnevni život koji živimo. Kako se manipuliše medijima? Kako se određenim načinima izveštavanja stvara lažna slika o realnosti? Kako mediji direktno utiču na odluke koje donosimo? Pisali smo o svemu tome više puta na ovim stranicama. Ali, evo još
Kompletan tekst
Na stručnom skupu “Jačanje kapaciteta lokalnih medija za izveštavanje o Romima i Romkinjama” sociološkinja Snežana Živković, ekspertkinja za romska pitanja i potpredsednica Organizacije za prava Romkinja “Romani cikna”, govorila je o stereotipima u medijskom izveštavanju o romskoj populaciji. “Do skoro se o Romima malo znalo, medjutim mnoge grupe i institucije započele su pre nekoliko decenija
Kompletan tekst
Mediji se menjaju. Od prvih štampanih lokalnih novina nekada, sve do globalnih multimedijalnih sadržaja danas – put je bio dug, ali zanimljiv. Brzi Internet i generacije odrasle uz računare su potpuno nova medijska publika. Šta nas čeka u budućnosti? To je tema kojom se bave istraživači medija danas kako bismo svi zajedno bili spremni za
Kompletan tekst
Sve medijske sadržaje – TV emisije, novine, filmovi, reklame itd. – prave ili stvaraju ljudi. Iz tog razloga, jedna od najvažnijih veština medijske pismenosti je dekonstrukcija – zatvoreno ispitivanje i “raščlanjivanje” medijskih poruka da biste shvatili kako one deluju. Dekonstrukcija medijske poruke može nam pomoći da razumemo ko je poruku kreirao i kome je ona
Kompletan tekst
Zašto mediji uopšte postoje? Saznajte u ovom tekstu nešto više o namerama koje stoje iza stvaranja većine medijskih poruka. Medijski producenti (to su oni koji stvaraju medijske sadržaje), bilo profitni, bilo neprofitni, imaju jednu ozbiljnu nameru kada stvaraju svoje medijske poruke: oni žele da vam nešto prodaju. Iako prodaja, možda, nije u vidu koji obično
Kompletan tekst
Ni stranci nisu “cveće”, tako da je naša sekiracija oko “naših lažova” po nekad preterana. Evo i konkretnog primera. Juče je u Crnoj Gori bila delegacija Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Na sastanku premijera ove zemlje sa predsednikom EBRD ovaj drugi reče “Crna Gora prednjači u odnosu na zemlje regiona”. Dokaz: https://portalanalitika.me/clanak/331843/markovic-sa-predsjednikom-ebrd-a-crna-gora-prednjaci-u-odnosu-na-zemlje-regiona Danas
Kompletan tekst
