Projekat “Ekonomski položaj i sloboda medija u Rasinskom okrugu”, odnosno aktivnosti koje su sprovedene tokom realizacije projekta, pokazali su da se novinari u ovom delu Srbije nalaze u izuzetno lošem položaju koji bi, u perspektivi, mogao da postane još gori.

Šta su pokazala istraživanja, ankete i analize Centra za istraživačko novinarstvo Kruševac?

Većinu svojih prihoda, u rasponu od 50% pa do čak 99% odsto mediji iz Rasinskog okruga, ostvaruju na konkursima lokalnih samouprava i Ministarstva kulture informisanja.

“Velika zavisnost medija od sredstava koje dodeljuju državni organi utiče i na njihovu uređivačku politiku. Čak 78% objavljenih priloga odnosi se na aktivnosti lokalnih funkcionera, direktora javnih preduzeća i ustanova i državnih funkcionera. Opozicione stranke, organizacije civilnog društva, marginalizovane grupe, neformalne grupe i građanski aktivisti  dobijaju jako malo prostora u lokalnim medijima. Ovakav odnos jasno pokazuje da većina lokalnih medija u Rasinskom okrugu smatra svojom obavezom da prati aktivnosti predstavnika različitih nivoa vlasti a, pre svega, lokalne”, ističe Slaviša Milenković, predsednik UO CINK-a i menadžer projekta.

Skoro dve trećine medija (20 od 29) je u stopostotno privatnom vlasništvu. Manje od jedne šestine medija (pet) je u vlasništvu udruženja građana. Više od petine registrovanih medija (šest, dve medijske kuće) je u vlasništvu jednog čoveka, Radoice Milosavljevića.

Za sufinansiranje projekata od javnog interesa iz oblasti javnog informisanja lokalne samouprave iz Rasinskog okruga troše manje od 1% godišnjeg budžeta. Ukupno je za sedam godina u Rasinskom okrugu (šest lokalnih samouprava) utrošeno 109.937.500 dinara.

Većinu sredstava na konkursima lokalnih samouprava dobijaju lokalni mediji ili mediji iz okruga. Dominira RTV Kruševac kao regionalna medijska kuća. Poseban primer “lokalpatriotizma” je Trstenik gde je RTV Trstenik dobila 93,47% ukupno raspodeljenih sredstava.

“Udeo prihoda od marketinga (oglašivača) u ukupnim prihodima medija iz Rasinskog okruga je izuzetno mali. Većina medija ima jako mali broj reklama i oglasa i najčešće su to reklame i oglasi javnih preduzeća i ustanova, lokalnih samouprava ili preduzeća koja su, na neki način, povezana sa lokalnim vlastima ili vlasnicima medija. Broj oglašivača van područja Rasinskog okruga je zanemarljiv”, dodaju u CINK-u.

Socio-ekonomski položaj novinara u medijima Rasinskog okruga je jako loš. Većina zaposlenih radi više od 40 sati nedeljno, primanja su redovna ali se, najčešće, kreću u rasponu od 40.000 do 50.000 neto, što je za 25 do 40% manje od neto primanja na nivou okruga. Većina zaposlenih ima regulisan radni status ali nijedan od anketiranih medijskih radnika i radnica  nije član nekog sindikata.

Većina medija u Rasinskom okrugu ima manje od desetoro zaposlenih. U samo jednoj od šest anketiranih medijskih kuća postoji sindikalna organizacija mada svi vlasnici podržavaju potpisivanje granskog kolektivnog ugovora za medijske radnike.

Po mišljenju novinara “nizak društveni ugled i status profesije” i “slabe plate” su najveći problem zaposlenih u ovom sektoru.

U kakvom se stanju nalaze novinari i mediji u Rasinskom okrugu najbolje ilustruje opaska Jelene Božović, glavne i odgovorne urednice lista “Grad” i dugogodišnje dopisnice agencije BETA.

“Situacija u medijima je identična stanju u društvu. Mnogi mediji i novinari su postali deo propagandne mašinerije dok se ostali “snalaze”. U takvim okolnostima je jako teško raditi”, ističe Božovićeva.

“Kao poseban problem novinari ističu zatvorenost lokalnih i državnih institucija (lokalne samouprave, javna preduzeća i ustanove,sudovi, policija…) koje uopšte ne odgovaraju na njihove zahteve i dopise i tako ih onemogućavaju da normalno obavljaju svoj posao. Polovina vlasnika smatra da najveći pritiska na medije u Srbiji vrše političari.  Ipak, vlasnici medija smatraju da je poboljšanje ekonomskog položaja medija moguće jedino uz pomoć države. NJihovo mišljenje deli trećina anketiranih novinara”, iznosi još neke zaključke iz analize položaja novinara u Rasinskom okrugu istraživač Saša Paunović.

Izvor: KruševacPRESS