“Koreni” Dobrice Ćosića na sceni Kruševačkog pozorišta

“Koreni” Dobrice Ćosića na sceni Kruševačkog pozorišta

“Koreni” Dobrice Ćosića na sceni Kruševačkog pozorišta

Zvanično, Kruševačko pozorište je osnovano 1946. godine. Međutim, duga je predistorija pozorišnog života u Kruševcu. Postoji i mnogo pisanih tragova o tome (npr. u publikaciji “Putujuća pozorišta u Srbiji od druge polovine XIX veka do 1945.“). Višedecenijska veza sa pozorištem i bogat tetarski život predstavljaju grad Kruševac kao snažan kulturni centar tokom dugog perioda. Prema nekim izvorima, samo u periodu od 1997. do 2012. godine čak 116 kruševačkih maturanata je odlučilo da se bavi scenskom umetnošću i upisalo neki od smerova na Akademiji.

U registru premijera Kruševačkog pozorišta, pod datumom 10. decembar 2001. stoji predstava “Koreni”. Rađena je po motivima iz romana Dobrice Ćosića. Dramatizaciju su uradili Nebojša Bradić i Branislav Nedić, a režiju potpisuje Nebojša Bradić. Predstava je pripremana prilično dugo – čak dva meseca, ali se to svakako isplatilo. Jer, “Koreni” su predstava koja je redovno i sa uspehom igrana kroz nekoliko pozorišnih sezona. Takođe, zabeležila je i veliki broj gostovanja na scenama širom Srbije.

O predstavi

Dobrica Ćosić je o ovoj predstavi Kruševačkog pozorišta rekao sledeće:
“Roman ‘Koreni’ motivisan je potragom za antropološkim i duhovnim identitetom mog naraštaja zamagljenog ideologijom. Duhovno mentalitetsko poreklo svog naraštaja video sam u naraštaju izrođenom u drugoj polovini 19. veka, naraštaju sa kojim se rađa moderna Srbija i očevima toga naraštaja, sa kojima se okončava hajdučka i patrijarhalna Srbija. ‘Koreni’ su pripovest o ljudima koji su imali moć da traju i opstaju uprkos svemu. U ‘Korenima’ je idejna osnova mog celokupnog romansijerskog ciklusa.

Iz teksta ‘Koreni’ i fragmenata četvrte knjige ‘Vreme smrti’, Nebojša Bradić i Branislav Nedić sačinili su pozorišnu dramu visokog tragičnog intenziteta. To je svakako najuspelija dramatizacija mojih romana. Tim scenskim tekstom, ‘Koreni’ se vraćaju svom zavičaju gde su inspirativno i nastali, a to je u mom doživljaju i saznanju svet moravske Srbije s kraja 19. i početka 20. veka, do Prvog svetskog rata. Uzbuđuju me i raduju susreti današnjih naraštaja s mojom vizijom njihovih predaka, koji će se događati u kruševačkom i Beogradskom dramskom pozorištu. Izuzetno darovit reditelj Nebojša Bradić sa izvanrednim glumcima i scenskim saradnicima, obećavaju predstavu o kojoj će se razmišljati i koja će se pamtiti.”

Ćosićeva saga o moravskoj (prerovskoj) Srbiji je rađena na specifičan i originalan način, onako kako je u tom periodu Bradić izražavao svoja traganja u svetu teatra. Naznake patetike (koja, definitivno, postoji i u literarnom predlošku), svedenost scene i pokreta, glumačka igra koja je stilski raznovrsna (od lika do lika), sve to je kao rezultat dalo savremenu predstavu koja je bila zanimljiva pozorišnoj publici. Kritika je na predstavu, i pored različitih mišljenja, reagovala većinom vrlo pozitivno. Kao i u dobrom delu predstava Kruševačkog pozorišta iz tog perioda, u predstavi su igrali i gostujući glumci. Katarina Žutić, Nenad Jezdić i Pavle Pekić, tada mladi glumci (svi rođeni 1972. godine), praktično na početku karijere, ostvaruju značajna ostvarenja u ovoj predstavi.

“Koreni” su, po mnogima, najzreliji, najkompletniji scenski poduhvat, dramatizacija i režija Nebojše Bradića. Predstavu karakteriše izuzetna poetska simbolika, pri čemu je celokupna retorika svedena u okvire porodične drame Katića i Dačića. Svojom umetničkom vrednošću izdvaja se i scenografija predstave. Scenografsko rešenje sa tri portala, tri scene, savršeno se uklapa u rediteljski postupak.

Podela

Dobrica Ćosić – KORENI

dramatizacija: Nebojša Bradić i Branislav Nedić
režija i scenografija: Nebojša Bradić
kostimi: Ivanka Jevtović
kompozitor: Zoran Erić
lektor: Miloš Petrović
dramaturg: Maša Jeremić
likovnost: Ljubisav Milunović
autor šminke: Nijaz Memiš

ULOGE:

AĆIM KATIĆ. . . . . Milija Vuković
VUKAŠIN KATIĆ. . . . . Pavle Pekić
ĐORĐE KATIĆ. . . . . Nenad Jezdić
OLGA KATIĆ. . . . . Jovanka Andrić
MILENA KATIĆ. . . . . Katarina Žutić
ADAM KATIĆ. . . . . Dejan Tončić
SIMKA KATIĆ. . . . . Biljana Nikolić
TOLA DAČIĆ. . . . . Vojin Ćetković / Nebojša Vranić
KAPETAN. . . . . Dragan Marinković
ANDRA. . . . . Bojan Veljović
ZORKA. . . . . Biljana Jocić Savić

Mediji o predstavi:

Vreme (broj 578 31.01.2002)

Glas javnosti (10.12.2001.)

Pogledajte predstavu “Koreni” Kruševačkog pozorišta (objavljeno sa dozvolom Pozorišta):

Rasinski parlament

Povezani sadržaji

KRUŠEVAC NA VEZI SA DIJASPOROM: “Obožavam da dođem u Srbiju”

Komentari su isključeni na KRUŠEVAC NA VEZI SA DIJASPOROM: “Obožavam da dođem u Srbiju”

Savet za štampu – saopštenje

Komentari su isključeni na Savet za štampu – saopštenje

KRUŠEVAC NA VEZI SA DIJASPOROM: “Imam potrebu da se dodatno usavršavam”

Komentari su isključeni na KRUŠEVAC NA VEZI SA DIJASPOROM: “Imam potrebu da se dodatno usavršavam”

GRAD U KOJEM JE OPASNO BITI NOVINAR: Blaga reakcija nadležnih ohrabruje nasilnike!

Komentari su isključeni na GRAD U KOJEM JE OPASNO BITI NOVINAR: Blaga reakcija nadležnih ohrabruje nasilnike!

Analiziramo obećanja političara: Provera svih privatizacija u Kruševcu

Komentari su isključeni na Analiziramo obećanja političara: Provera svih privatizacija u Kruševcu

Budućnost medija – nove video tehnologije

Komentari su isključeni na Budućnost medija – nove video tehnologije

Društvene mreže i informisanje

Komentari su isključeni na Društvene mreže i informisanje

KRUŠEVAC NA VEZI SA DIJASPOROM: “Svima u dijaspori nedostaje Srbija”

Komentari su isključeni na KRUŠEVAC NA VEZI SA DIJASPOROM: “Svima u dijaspori nedostaje Srbija”

Digitalni identitet

Komentari su isključeni na Digitalni identitet

Novi zakon o policiji na uštrb privatnosti građana

Komentari su isključeni na Novi zakon o policiji na uštrb privatnosti građana

Vreme izolacije i mogućnosti za digitalnu šetnju

Komentari su isključeni na Vreme izolacije i mogućnosti za digitalnu šetnju

KAKO PROTIV NASILJA NA DRUŠTVENIM MREŽAMA?: Iza tastature svi su jaki!

Komentari su isključeni na KAKO PROTIV NASILJA NA DRUŠTVENIM MREŽAMA?: Iza tastature svi su jaki!

ostavite komentar

Create Account



Log In Your Account



Skip to content