Ministar Jadranka Joksimović: “Evropske integracije nisu zamena za posao koji sami moramo da uradimo!”

Ministar Jadranka Joksimović: “Evropske integracije nisu zamena za posao koji sami moramo da uradimo!”

Ministar Jadranka Joksimović: “Evropske integracije nisu zamena za posao koji sami moramo da uradimo!”

Komentari su isključeni na Ministar Jadranka Joksimović: “Evropske integracije nisu zamena za posao koji sami moramo da uradimo!”

O izazovima koji Srbiju i njene građane očekuju u procesu pridruživanja Evropskoj uniji razgovarali smo sa ministrom za evropske integracije Jadrankom Joksimović.

Koji su najveći izazovi sa kojima se Srbija suočava na putu ka Evropskoj uniji?

–  Put ka Evropskoj uniji je proces, i to prevashodno politički proces. Kao takav, on predstavlja susret političke volje dveju strana – EU (država članica), i države kao začetnika procesa- taj proces, dakle, ima svoje uspone i padove, izazove i prepreke, i izložen je promenama u međunarodnim odnosima, promenama unutar EU, odnosno država članica. Posebno je važno da ne postanemo talac grešaka EU iz prethodnih proširenja, kao ni da sama EU ne bude sopstveni talac “politike neponavljanja grešaka”, već da,  sledstveno svom obećanju perspektive članstva, očuva kako sopstveni kredibilitet, tako i kredibilitet politike proširenja kao jedne od najuspešnijih politika od osnivanja EU do danas.

Za državu kandidata jasna perspektiva je itekako važna, jer tako imate stabilniji okvir za uspešnost svih reformi i napretka koji ste započeli. U tom pogledu, izjava predsednika EK Junkera koji je prvi put dao jasan vremenski okvir sledećeg proširenja, i ujedno označio Srbiju i Crnu Goru kao predvodnike u procesu pregovora sa EU, jača uverenje da je Srbija na pravom putu. Iako nedvosmisleno podržavamo napredak regiona ka EU, isto tako smatramo da je jedini pravedan i fer princip da svaka zemlja može napredovati samo i u skladu sa svojim pojedinačnim rezultatima u sprovođenju ključnih reformi i ispunjavanju kriterijuma za članstvo.

Kada govorimo o normalizaciji odnosa sa Prištinom, koje je obuhvaćeno poglavljem 35, u našem slučaju ključno političko pitanje jeste nastavak dijaloga između Beograda i Prištine. Tu, pre svega, podrazumevamo sprovođenje onoga što predstavlja vitalni deo sporazuma sa našeg stanovišta, i stanovišta naših interesa, a odnosi se na formiranje Zajednice srpskih opština s kojim se nije počelo ni više od četiri godine nakon postizanja Briselskog sporazuma.

U reformskom smislu, izazove takođe mogu predstavljati određena pregovaračka poglavlja, kao što su npr.poglavlja 23 i 24 o vladavini prava, koja podrazumevaju niz reformi u oblasti pravosuđa, bezbednosti, osnovnih i manjinskih prava i sloboda. Reforme u tim oblastima su sveobuhvatne i dugoročne, te tu ne postoje brza i laka rešenja.

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović veruje da je realna procena da Srbija i Crna Gora postanu članice EU 2025.godine FOTO: Tanja Valič
Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović veruje da je realna procena da Srbija i Crna Gora postanu članice EU 2025.godine FOTO: Tanja Valič

Izjavili ste da će Srbija biti spremna za Evropsku uniju do kraja 2021. godine. Da li u roku od četiri godine naše društvo može da izvrši tako temeljitu promenu u načinu ponašanja i funkcionisanju?

– Izjavila sam da ćemo do kraja 2021. biti spremni u tehničkom smislu, odnosno da je naš plan da do tada uskladimo naše zakonodavstvo sa pravom EU. To je u skladu sa trećom revizijom Nacionalnog plana za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU čija izrada se privodi kraju. Prema tom planu, naš celokupni pravni sistem bi do kraja 2021. godine trebalo da bude usklađen sa evropskim, i mi bi u tom smislu trebalo da budemo spremni za članstvo.

Samo stupanje u članstvo je politička odluka koju konsenzusom donose države članice EU, ali i naši građani koji će se, po završetku pregovora, o članstvu izjasniti na referendumu, i bilo bi nezahvalno u tom smislu davati bilo kakve rokove. Isto tako smatram realnom procenu Junkera da bi Srbija i Crna Gora, kao države koje su najviše napredovale na putu ka EU, mogle da postanu članice do 2025. godine.

Da li Srbija dovoljno koristi fondove Evropske unije u procesu pridruživanja? Šta je potrebno uraditi da bi procenat iskorišćenosti bio bolji?

Kada sam 2014. godine postala ministar za evropske integracije i nacionalni IPA koordinator, zatekao me je poražavajući podatak da, iako su Srbiji pretpristupni fondovi na raspolaganju od 2007. godine, samo mali procenat građana je uopšte znao za postojanje pretpristupnih fondova, a još manji broj za neki konkretan projekat finansiran iz IPA sredstava ili načine na koje bi se apliciralo. U poslednje tri godine, ako mogu da kažem da nešto smatram svojim ličnim uspehom u radu, i uspehom čitave Vlade, to je značajno povećanje vidljivosti IPA fondova, porast procenta građana koji znaju za postojanje pretpristupnih fondova i konkretnih projekata. Dakle, imamo promenu trenda gde građani, njih 23%, prepoznaju faktičko stanje da je EU ubedljivo najveći donator Srbiji. 

Takođe, smatrala sam važnim da ministarstvo koje vodim bude strukturirano tako da su dva od četiri postojeća sektora posvećena IPA i razvojnoj pomoći, saradnji sa organizacijama na lokalnom i regionalnom nivou, prekograničnoj saradnji, transnacionalnim programima i makroevropskim strategijama. Podižemo kapacitet državnih organa i organizacija civilnog društva kako bismo osigurali visok stepen iskorišćenosti ovih sredstava i svesti o značaju podrške EU za uspeh reformskih procesa koje sprovodi Vlada Srbije, kao i uspeh politike regionalnog razvoja.

Mi predstavljamo evropske integracije kao deo domaće razvojne agende i trudimo se da idemo korak ispred kako bismo blagovremeno osposobili lokalne samouprave za korišćenje daleko izdašnijih fondova po pristupanju EU.

Koristim priliku da najavim početak novog programa podrške lokalnim samoupravama – EUPROkoji će finansirati Evropska unija u iznosu od 25 miliona evra, a čime stvaramo dodatne prilike i  šanse za realizaciju razvojnih prioriteta lokalnih samouprava sa prostora dva regiona: Zapadna Srbija i  Šumadija i Istočna i Južna Srbija. Ovo je ujedno i prilika da ih pozovem da već sada pripremaju projekte kojima će konkurisati za podršku u oblasti ekonomske i socijalne infrastrukture tokom sledeće godine.

Koliko su lokalne vlasti u gradovima i opštinama pripremljene za proces pridruživanja i da li su spremne da promene sadašnju praksu delovanja kako bi se prilagodili evropskim standardima? Imamo slučajeve u Rasinskom okrugu da neke lokalne samouprave nemaju nijedan strateški dokument? Kako naterati lokalne funkcionere da budu agilniji, dinamičniji?

– Često smo slušali da proces evropskih integracija ne pripada  ekskluzivno vlasti, ni centralnoj ni lokalnoj, već da pripada građanima i čitavom društvu. Obično je izostajala akcija koja bi učinila da to zaista bude tako, i stoga je prioritet rada Ministarstva za evropske integracije da u najvećoj mogućoj meri i na objektivan način približi  građanima značaj, koristi, ali i troškove procesa evropskih integracija.

Srbija spada u red država koje imaju najbolju iskorišćenost fondova EU. U proseku taj procenat je bio veći od 95 odsto od ponuđenih sredstava. Ipak, budući da smo u pregovorima o članstvu u EU, naš cilj je da unapredimo apsorpcioni kapacitet za korišćenje fondova na svim nivoima našeg društva. To će nas učiniti spremnim da nakon članstva koristimo finansijsku podršku EU koja će biti višestruko veća od 200 miliona evra na godišnjem planu.

Ipak, evropske integracije nisu i ne mogu biti zamena za posao koji sami moramo da uradimo. To što postoje sredstva na raspolaganju, ne znači da će neko drugi umesto nas napisati projekat ili naučiti da upravlja celokupnim projektnim ciklusom.Na osnovu primera u praksi, ali i podrobne analize  korišćenja razvojne pomoći na lokalnom i regionalnom nivou, jedna od naših osnovnih preporuka je da u mnogim opštinama treba pojačati kapacitete za pripremu projekata, ali i unaprediti proces donošenja odluka u cilju još bolje pripreme projektne dokumentacije.

Mogućnosti su brojne i za Rasinski okrug. Pored država članica EU kao donatora, na raspolaganju su takođe programi teritorijalne saradnje i to:

  • prekogranična saradnja: kroz saradnju sa partnerima i partnerskim organizacijama iz susednih država
  • makroregionalne saradnje: kroz Dunavski i Jadransko-jonski program transnacionalne saradnje

Koliko će pridruživanje Evropskoj uniji uticati na svakodnevni život građana? Mnogi strahuju da će morati drastično da menjaju svoje navike i ponašanje?

Jadranka Joksimović veruje da su evrointegracije sredstvo za bolji život građana FOTO: Tanja Valič
Jadranka Joksimović veruje da su evrointegracije sredstvo za bolji život građana FOTO: Tanja Valič

– Ispunjavanjem kriterijuma u okviru svakog od 35 poglavlja bliži smo članstvu u EU, ali je mnogo važnije to što su time naše društvo i država – uređeniji, ekonomski razvijeniji, i u krajnjoj liniji – deo najrazvijenijeg dela sveta. Mislim da građani Srbije već sada mogu da osete i vide konkretne benefite procesa evrointegracija kroz razne projekte obnove i izgradnje puteva, mostova, škola, vrtića, bolnica, kao i da su pokazali spremnost na promene koje donose boljitak na duže staze.

Svi smo nosioci procesa reformi, i upravo je građanin taj koji je u centru procesa evropskih integracija koji donosi i uvodi nove standarde, i gde se mi rukovodimo standardima koji su pre svega sredstvo našeg razvoja. Važno je uspostaviti dobar sistem – ulagati u temelje izgradnje funkcionalne i efikasne države, veći standard građana, ali je isto tako važno održavati sistem u svim segmentima, razmišljati o kompromisima, voditi se onim što je bolje za nas.

Na primer, od ekonomski važnih oblasti poglavlje 27 koje tretira oblast životne sredine, zahtevaće dosta vremena i finansijskih sredstava kako bismo dostigli izuzetno visoke evropske standarde. Radi bolje ilustracije – zemlje koje su ušle u EU pre desetak godina i dalje se prilagođavaju standardima EU u tom domenu, i one se još uvek ne mogu pohvaliti da su dostigle onakav nivo zaštite životne sredine kakav postoji u tzv. starim državama članicama. Ova oblast je posebno dobar pokazatelj koliko je važno da se odučimo od nekih loših navika, i da probamo da dostignemo visoke standarde EU, i uvek govorim da ulaganje u životnu sredinu treba da bude posmatrano samo i jedino kao investicija, investicija koja će pozitivno delovati na zdravlje stanovništva, očuvanje prirodnih resursa, kvalitet hrane i vode koje konzumiramo, čistiji vazduh, i sve to, složićete se, nema cenu.

Naposletku, cilj je bolji život, evropske integracije su sredstvo.

Šta Srbija može da nauči iz procesa pridruživanja EU susednih zemalja poput Bugarske, Rumunije i Hrvatske?

– Mi već koristimo i dobra i loša iskustva svih država koje su pre nas prošle kroz proces pregovora o članstvu u EU, i u tom smislu imamo dobru saradnju ne samo sa te tri države, već i sa Višegradskom grupom i Slovenijom. Sva iskustva tokom pregovora su se pokazala kao dragocena, i mi i na tehničkom nivou ostvarujemo veoma dobru saradnju sa institucijama gore pomenutih država.

Slično je sa studijama – kolege iz pređašnjih generacija vam mogu preneti njihova iskustva, ponuditi pomoć i predočiti probleme sa kojima su se susretali, no, programi se menjaju, profesori su se izmenili, metodologija nije ista. Ipak, studije su uvek samostalan i dobrovoljan izbor pojedinca, koje upisujemo prevashodno zbog nas samih.

Kriterijum treba da bude koliko radite, i mislim da je Srbija po tome pokazala stalnost i kontinuitet, štaviše, da prednjači u odnosu na druge.

EU2Me-logo-EU-logo-1024x383

 

Rasinski parlament

Povezani sadržaji

Dokaz da će svet sutra prestati da postoji!

Komentari su isključeni na Dokaz da će svet sutra prestati da postoji!

Tri milijarde evra od donacija Evropske unije

Komentari su isključeni na Tri milijarde evra od donacija Evropske unije

Analiziramo obećanja političara: Snimanje serije o Nemanjićima u okolini Trstenika

Komentari su isključeni na Analiziramo obećanja političara: Snimanje serije o Nemanjićima u okolini Trstenika

Finalna konferencija projekta “Ko je ko u lokalnoj vlasti u Rasinskom okrugu?”

Komentari su isključeni na Finalna konferencija projekta “Ko je ko u lokalnoj vlasti u Rasinskom okrugu?”

Analiziramo obećanja političara: Vrtić u Obrežu

Komentari su isključeni na Analiziramo obećanja političara: Vrtić u Obrežu

Evropska unija i srpska šljivovica

Komentari su isključeni na Evropska unija i srpska šljivovica

Analiziramo obećanja političara: Dečje pozorište umesto bioskopa “Evropa”

Komentari su isključeni na Analiziramo obećanja političara: Dečje pozorište umesto bioskopa “Evropa”

Analiziramo obećanja političara: Autoput Pojate – Preljina

Komentari su isključeni na Analiziramo obećanja političara: Autoput Pojate – Preljina

Kako su u Brusu delili novac za javno informisanje?!

Komentari su isključeni na Kako su u Brusu delili novac za javno informisanje?!

Svaka deseta izjava predsednika Republike Aleksandra Vučića istinita

Komentari su isključeni na Svaka deseta izjava predsednika Republike Aleksandra Vučića istinita

Istinomer forum “Ko mrsi konce građanima Kruševca?”

Komentari su isključeni na Istinomer forum “Ko mrsi konce građanima Kruševca?”

Besplatna pravna pomoć za žrtve torture i nečovečnog postupanja

Komentari su isključeni na Besplatna pravna pomoć za žrtve torture i nečovečnog postupanja

Create Account



Log In Your Account