STEREOTIPI U IZVEŠTAVANJU O ROMSKOJ POPULACIJI: Važna uloga medija

STEREOTIPI U IZVEŠTAVANJU O ROMSKOJ POPULACIJI: Važna uloga medija

STEREOTIPI U IZVEŠTAVANJU O ROMSKOJ POPULACIJI: Važna uloga medija

Na stručnom skupu “Jačanje kapaciteta lokalnih medija za izveštavanje o Romima i Romkinjama” sociološkinja Snežana Živković, ekspertkinja za romska pitanja i potpredsednica Organizacije za prava Romkinja “Romani cikna”, govorila je o stereotipima u medijskom izveštavanju o romskoj populaciji.

Snežana Živković, ekspertkinja za romska pitanja i potpredsednica Organizacije za prava Romkinja “Romani cikna”

Do skoro se o Romima malo znalo, medjutim mnoge grupe i institucije započele su pre nekoliko decenija istraživanja o poreklu Roma , tako da je sada izvesno da Romi po svim analizama dolaze iz Indije, indijske provincije. Smatra se da su na prostor Evrope došli pre 1.500 godina, najpre sporadično, a onda tokom 14. i 15. veka intenzivno su počeli da naseljavaju prostor Balkana i nadalje krajem 15. veka  i prostor cele Evrope.

Smatra se da su Romi naselili ove krajeve onda kada su Turci započeli sa osvajanjem i da su u velikim naletima zauzimali odredjena područja i tu se naseljavali. Što se tiče Roma u svetu postoje velike nedoumice oko njihovog broja. Dobri poznavaoci romskih prilika i romske priče, koji se bave Romima na planu medjunarodne zajednice, tvrde da oduvek postoji prikrivanje informacija o broju Roma, tako da se u zvaničnim podacima navodi broj od 1.500.000, dok ti poznavaoci tvrde da ih ima od 5 do 10 miliona u celom svetu. Danas Romi naseljavaju pet kontinenata, dakle nema mesta ni države gde Romi ne žive i pokušavaju da opstanu“, govori o poreklu Roma Snežana Živković.

Snežana Živković smatra da mediji imaju nekoliko uloga.

Nesumnjivo da je prva i osnovna uloga medija informisanje gradjana. To je novinarska uloga i za tu ulogu se treba dobro pripremiti. Ovo je užasno teška, zahtevna  profesija i potrebno je široko opšte obrazovanje kako bi novinar mogao da se bavi brojnim temama i kako bi mogao da odgovori na sve zahteve.

Sledeća uloga medija jeste smanjivanje stereotipa i borba sa negativnim pojavama. Ovde mislim da uloga novinara, kao i sociologa, podrazumeva  poznavanje društvenih problema i društvenih tokova i dobar odgovor i problematizovanje takvih situacija i problema. Uloga medija je i da obrazuje. Ovde mislim na edukavanje a ne na oblikovanje. Oblikovanje je igra reči. Oblikovanje može da znači i formiranje, dakle novinari i mediji imaju i tu ulogu da obrazuju stanovništvo. Ljudi mnogo često ne znaju mnogo o nekim temama i treba ih uvesti u te teme na valjan način.

Odgovornost je velika obzirom na to da mediji imaju ogroman uticaj na javno mnjenje i imam utisak da ponekad nisu svesni toga. Olako izgovorena reč je neodgovorno ponašanje novinara zato što može da nanese veliku štetu a da se to uopšte ne vidi kada se novinar okrene iza sebe. Ovo je pitanje morala, znači novinar treba da bude i etičar i da dosta problematizuje i svoj pristup i svoje stavove i da neprestano odmerava i vaga”, zaključuje Snežana Živković.

Kako mediji mogu da utiču na smanjenje predrasuda o Romima? Snežana Živković veruje da mogu na mnogo načina.

Mediji imaju veliku ulogu u podržavanju stereotipa o Romima

Ako se izveštava o Romima onda mora da se poznaju elementarne stvari. Sledeće što je jako važno da se mediji neprestano trude da se povezuju sa zajednicom, da razgovaraju sa ljudima i da je na prvom mestu glas naroda, a onda i oni koji zastupaju taj narod. Ovde mislim na one koji zastupaju taj narod na vlasti, institucije ali i romske lidere koji su vrlo često samozvani i samoprozvani i pitanje je koliko oni zaista prezentuju ono što romska zajednica misli.

Ovo nije teško ali traži vreme i pruža im bolju priliku da upoznaju probleme sa kojima se Romi svakodnevno susreću. Naročito je važno izbegavati hronike gde se Romi prikazuju kao počinioci  zločina , izbegavati bombastične naslove.

Treba izbegavati i stereotipne fotografije  jer su fotografije veoma važne. Mediji vrlo stidljivo govore o diskriminaciji. Mislim da je vreme da se otvoreno govori o diskriminaciji i tu smo mi u nevladinom sektoru za svaku vrstu saradnje i pomoći jer otvoriti temu o diskriminaciji je otvoriti Pandorinu kutiju. U pokušajima da otvorimo ovu temu dobili smo ne batine, ali nešto vrlo blisko tome. Dakle, i oni koji su žrtve u pokušaju da traže zaštitu postaju dvostruke žrtve institucija onih moćnika koji diskriminišu. Ukazivati na to da se romska populacija zapravo ne razlikuje mnogo iako mi mislimo da se razlikujemo jer delimo iste brige, iste probleme i isti ovaj, jadan život. Kada nam to postane jasno onda ćemo sigurno manje misliti o njima kao o “onima drugima”, nastavlja Snežana Živković,  ekspertkinja za romska pitanja, potpredsednica Organizacije za prava Romkinja “Romani cikna”.

Snežana naglašava da je publikovanje priča o solidarnosti, altruizmu, dobročinstvu kod Roma jako važno a  takvih tekstova je malo.

Kada je započela pandemija korona virusa niko nije razmišljao o Romima. Kada su se pravili planovi za zaštitu stari su bili u prioritetu. Mi nemamo dobar plan zaštite jer dobar plan zaštite bi značio da su u prioritetu ranjive grupe, a medju njima i stari. Ranjive grupe invalidi  i Romi. Zašto invalidi, zato što je teško da obezbede brigu i staranje o sebi, a Romi zato što je teško da u situaciji korona virusa i izolacije obezbede poslove, zaradu, običan hleb. Romi su bili u situaciji da su gladovali zajedno sa svojom decom dok smo mi bili svedoci toga. I bili smo potpuno nemoćni, pisali dopise na koje niko nije odgovarao. Romi u dijaspori su se organizovali slali novac na otvoreni račun za Rome u Kruševcu. Skupljena je ogromna količina novca i od tog novca kupljeni su paketi i bila je podela Romima onoga što im je zaista nedostajalo, što ima je trebalo. Ta njihova solidarnost i medjusobna povezanost  je njih spasila tokom vekova istorije. Ta solidarnost i sad im je bila spas”, kaže Snežana Živković.

Živkovićeva ističe da postoji matrica koju mediji koriste pri izveštavanju o Romima: od naslova preko sadržaja do fotografija. Uglavnom se registruje problem, opisuje se korišćenjem negativnih ili pozitivnih stereotipa, ilustruje stereotipnim fotografijama.

Novinski članci obiluju negativnim stereotipima. Postoje i pozitivni stereotipi ali su oni ređi. Većina vesti o Romima nalazi se u rubrici hronika a  najveći deo vesti govori o nedozvoljenim/kažnjivim radnjama koje su počinili Romi ili Romkinje. Najčešće imenice i imeničke fraze u analiziranim tekstovima: zločini, krađa, pljačka, incident, deponija, otmice devojaka, zapuštena straćara…Sintagme za naselja: romski kamp, romska mahala, baraka…Najčešće korišćeni pridevi: prljavi, zapušteni, socijalno ugroženi, izolovani, neobrazovani, nesocijalizovani, nasilni…Najčešće korišćeni glagoli: prose, kradu, opljačkali, oteli, biju, uništavaju, napao, tukao, silovao, Citirajući borce za ljudska prava i romske NVO mediji učvršćuju predrasude”, analizira Snežana Živković.

Pozitivni stereotipi o Romima su da su ljubitelji slobode, lakoumni  i bezbrižni nomadi, nose živopisnu odeću i kite se zlatnim  nakitom, strastveni su plesači, talentovani majstori i veliki muzičari. Žene su prelepe i zavodljive kao iz romana.

Negativni stereotipi su da su siromašni i da prose, skloni su kriminalu, više vole da žive od socijalne pomoći nego da rade, jednog dana će verovatno natalitetom prerasti u većinsko stanovništvo. Romkinje se udaju u veoma ranom uzrastu, muškarci tuku svoje žene i iskorištavaju decu. Prljavi su i predstavljaju teret za društvo. Ne žele da se integrišu i sami se marginaliziraju. Oni vole da žive blizu deponija za otpad i kuće su im veoma prljave. Oni su izvor bolesti. Nisu zainteresovani za učenje ili da idu u školu. Žive u velikim porodičnim grupama i ne smeta im da dele jednu sobu sa 10 ljudi.

Postoje dva glavna stereotipa o Romkinjama. Prvi prikazuje Romkinje kao strastvene plesačice, pohotljive zavodnice, nemoralne. Drugi kao prljave sa previše dece, koje muževi tuku i koje eksploatiše njihova šira porodica.

Danas Romkinje i dalje imaju niži status u društvu. One su izložene diskriminaciji u svim oblastima života prvo zbog pola , potom etničke pripadnosti, a onda i statusa u zajednici. Često preklapanje višestrukih oblika diskriminacije čini Romkinje jednom od najugroženijih socio-ekonomskih grupa u Evropi”, naglašava Snežana Živković.

Većina Roma živi ispod linije siromaštva, kao rezultat diskriminacije, društvene isključenosti i marginalizacije.

Ključno pitanje nije da li Romi žele da rade nego kakvo zaposlenje mogu naći, ako uopšte i mogu da nađu. Romi su praktično nevidljivi u sektoru usluga. Gotovo da nema Roma taksista, prodavaca, radnika u kuhinji, konobara ili vratara. Za mnoge ne bi bilo zamislivo da zaposle Roma čistača kuće. Tako su Romi i dalje u velikoj meri isključeni iz tržišta rada zbog nedostatka kvalifikacija ali više zbog diskriminacije, što potvrđuje zapošljavanje visoko kvalifikovanih Roma/kinja. Kao posledica mnogi Romi su danas zarobljeni u krugu siromaštva i socijalne isključenosti koji se teško razbija“, dodaje Snežana Živković.

Učesnici skupa “Jačanje kapaciteta lokalnih medija za izveštavanje o Romima i Romkinjama” koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja

Procenjuje se da oko 30 procenata romske dece u Evropi  još uvek uči u školama namenjenim deci sa blagim mentalnim smetnjama u razvoju, upoređeno sa 2 procenta neromske dece.

Romska deca ne razlikuju se od druge dece. Zapažamo da su samostalni, veoma praktični i otvoreni. Često ih odbacivanje ostale dece i nastavnika  boli pa nastupaju buntovnički ili napuštaju školu.

Od svih stereotipa o Romima, socijalna konstrukcija o ‘kriminalnoj prirodi Cigana’ imala je najrazorniji uticaj na socijalni status zajednice, što je trajalo vekovima i još uvek se održava, zbog čega je rasizam uvek prisutan.

Ne postoji statistika koja bi dokazala da je kriminalitet Roma izraženiji od kriminaliteta većinskog stanovništva Analize maloletničke delinkvencije pokazuju da zbog siromaštva kod Roma postoji izraženija tendenciju ka krađama, ali da teška krivična dela nisu tipična za maloletnike romske nacionalnosti.

Često preterana upotreba policije i policijska brutalnost prema Romima opravdavala se operativnim procedurama u cilju sprečavanja kriminala. Ovo je dovelo do toga da Romi još više izgube poverenje u policiju i u druge vladine institucije što povećava jaz između građana Roma i neroma”, zaključuje Snežana Živković, ekspertkinja za romska pitanja i  potpredsednica Organizacije za prava Romkinja “Romani cikna”.

Rasinski parlament

Povezani sadržaji

Analiziramo obećanja političara: Dečje pozorište umesto bioskopa “Evropa”

Komentari su isključeni na Analiziramo obećanja političara: Dečje pozorište umesto bioskopa “Evropa”

Svaka deseta izjava predsednika Republike Aleksandra Vučića istinita

Komentari su isključeni na Svaka deseta izjava predsednika Republike Aleksandra Vučića istinita

Bezbednost hrane na prvom mestu

Komentari su isključeni na Bezbednost hrane na prvom mestu

Analiziramo obećanja političara: Vrtić u Obrežu

Komentari su isključeni na Analiziramo obećanja političara: Vrtić u Obrežu

Upravni sud brani pravo na pristup informacijama

Komentari su isključeni na Upravni sud brani pravo na pristup informacijama

Analiziramo obećanja političara: Autoput Pojate – Preljina

Komentari su isključeni na Analiziramo obećanja političara: Autoput Pojate – Preljina

Kako su u Brusu delili novac za javno informisanje?!

Komentari su isključeni na Kako su u Brusu delili novac za javno informisanje?!

Etička pravila i novinarski kodeksi

Komentari su isključeni na Etička pravila i novinarski kodeksi

Širenje lažnih vesti može se zaustaviti učenjem

Komentari su isključeni na Širenje lažnih vesti može se zaustaviti učenjem

Medijski trikovi na koje nasedamo

Komentari su isključeni na Medijski trikovi na koje nasedamo

Svrha postojanja medija – osnove medijske pismenosti

Komentari su isključeni na Svrha postojanja medija – osnove medijske pismenosti

Političke stranke nezainteresovane za proces evropskih integracija

Komentari su isključeni na Političke stranke nezainteresovane za proces evropskih integracija

ostavite komentar

Create Account



Log In Your Account