Analekta Kruševačkog pozorišta nikako nije kompletna ako u njoj nije i “Prokleta avlija”. Dramu koja je premijerno izvedena u septembru 1999. godine, režirao je i adaptirao Nebojša Bradić. Sa njom je Kruševačko pozorište 2000. godine bilo apsolutni pobednik “Sterijinog pozorja”, a osim toga, predstava je odnela i niz tetatarskih priznanja na svim festivalima gde je
Kompletan tekst

Priča iz romana Meše Selimovića, u dramatizaciji i režiji Nebojše Bradića, čekala je svoj red za izvođenje nekoliko godina. Bilo je vrlo teško doći do sredstava za realizaciju predstave “Tvrđava” koja je bila planirana za jubilej (60 godina rada Kruševačkog pozorišta). Ipak, urađena je tek 2008. godine. Premijerno je izvedena 19. januara 2008. godine. Spada
Kompletan tekst

Projekat “Ekonomski položaj i sloboda medija u Rasinskom okrugu”, odnosno aktivnosti koje su sprovedene tokom realizacije projekta, pokazali su da se novinari u ovom delu Srbije nalaze u izuzetno lošem položaju koji bi, u perspektivi, mogao da postane još gori. Šta su pokazala istraživanja, ankete i analize Centra za istraživačko novinarstvo Kruševac? Većinu svojih prihoda,
Kompletan tekst

Zvanično, Kruševačko pozorište je osnovano 1946. godine. Međutim, duga je predistorija pozorišnog života u Kruševcu. Postoji i mnogo pisanih tragova o tome (npr. u publikaciji “Putujuća pozorišta u Srbiji od druge polovine XIX veka do 1945.“). Višedecenijska veza sa pozorištem i bogat tetarski život predstavljaju grad Kruševac kao snažan kulturni centar tokom dugog perioda. Prema
Kompletan tekst

Preliminarna analiza strukture novog saziva Skupštine Srbije pokazala je neravnomernu raspodelu poslaničkih mandata u 13. sazivu, kada je reč o geografsko-administrativnom kriterijumu. Najveći procenat – 42 odsto poslanika i poslanica sa početka 13. saziva je iz Beograda, dok 16 okruga ima manje od 2 odsto poslanika. Iz Beograda dolazi 105 od ukupno 250 poslanika. Južnobački
Kompletan tekst

ZLA SUDBINA NOVINARA U MANJIM GRADOVIMA: Prete im, tuku, uskraćuju pravo na rad…

DS 
Komentari su isključeni na ZLA SUDBINA NOVINARA U MANJIM GRADOVIMA: Prete im, tuku, uskraćuju pravo na rad…

Napadi na novinare u Rasinskom okrugu nisu tako česti, kao u nekim drugim sredinama, ali su specifični i obično izazovu veliku pažnju stručne i šire javnosti u Srbiji. Svakako najpoznatiji slučaj je onaj iz decembra 2015. godine. Tada je ministar odbrane Bratislav Gašić uvredio novinarku B92 Zlatiju Labović. Sada već “čuvenu” rečenicu “Volim novinarke koje
Kompletan tekst

Blokčejn tehnologija: blokovi, čvorovi i rudari

Komentari su isključeni na Blokčejn tehnologija: blokovi, čvorovi i rudari

Blokčejn tehnologija se najjednostavnije definiše kao decentralizovana, distribuirana knjiga evidencije koja beleži poreklo digitalnog sredstva ili imovine. Po inherentnom dizajnu, podaci na blokčejnu se ne mogu modifikovatiu. To ga čini legitimnim sredstvom za industrije kao što su plaćanja, sajber bezbednost i zdravstvena zaštita. Ovaj tekst će vas upoznati šta je to, kako se koristi i
Kompletan tekst

FINANSIRANJE LOKALNIH MEDIJA: Dva odsto budžeta samo pusta želja!

Komentari su isključeni na FINANSIRANJE LOKALNIH MEDIJA: Dva odsto budžeta samo pusta želja!

U periodu od 2015. do 2021. godine,  lokalne samouprave u Rasinskom okrugu su za sufinansiranje projekata od javnog interesa iz oblasti javnog informisanja utrošile 190.937.500 dinara ili nešto više od 1,62 miliona evra. Novi Zakon o javnom informisanju je stupio na snagu 2015. godine a tada je počelo i projektno sufinansiranje medija. Najviše novca od
Kompletan tekst

NOVINARSKI PARADOKS: Stanje sve gore a medija sve više!

Komentari su isključeni na NOVINARSKI PARADOKS: Stanje sve gore a medija sve više!

Uprkos činjenici da je tržište malo i nerazvijeno, uslovi rada loši a socio-ekonomski položaj novinara nezavidan u Srbiji se broj medija kontinuirano povećava. Prema podacima Udruženja novinara Srbije (UNS), krajem novembra 2020. godine, u Registar medija bilo je upisano 2.508 medija. U tom trenutku najviše je bilo registrovano štampanih medija, 937, potom internet portala –
Kompletan tekst

Problem – veštačka inteligencija radi ono što tražimo

Komentari su isključeni na Problem – veštačka inteligencija radi ono što tražimo

Podučavajući mašine da razumeju naše istinske želje, naučnici se nadaju da će izbeći potencijalno katastrofalne posledice činjenice da veštačka inteligencija radi samo ono što joj mi naredimo. Opasnost da veštački inteligentne mašine izvršavaju naše naloge je u tome da možda nećemo biti dovoljno pažljivi u pogledu onoga što želimo. Redovima programskog koda koji programiraju ove
Kompletan tekst

Rastući značaj tehnologije u obrazovanju

DS 
Komentari su isključeni na Rastući značaj tehnologije u obrazovanju

Značaj tehnologije u obrazovanju nesumnjivo leži u sposobnosti da se efikasnije dopre do većeg broja učenika. Na kraju krajeva, tehnologija je svuda oko nas i samo nastavlja da se širi u svojim sve brojnijim upotrebama! Iako mnogi ljudi vole da se oslanjaju na tradicionalne metode nastave, mogućnosti koje se otvaraju kada se tehnologija unese u
Kompletan tekst

KAKAV JE POLOŽAJ NOVINARA?: Iz godine u godinu sve lošije stanje!

Komentari su isključeni na KAKAV JE POLOŽAJ NOVINARA?: Iz godine u godinu sve lošije stanje!

Socijalni i ekonomski položaj novinarki i novinara u Srbiji je veoma nepovoljan i iz godine u godinu se pogoršava. Prema raspoloživim podacima Zavoda za statistiku, do kojih je bilo moguće doći u 2021. godini, u Srbiji je u 2020. godini bilo uposleno 12.315 osoba koje se bave novinarskim i drugim poslovima veznim za rad medija.
Kompletan tekst

SPECIFIČNOSTI NA LOKALU: Kakva nam je zajednica, takvi su nam novinarstvo i bezbednost novinara

Komentari su isključeni na SPECIFIČNOSTI NA LOKALU: Kakva nam je zajednica, takvi su nam novinarstvo i bezbednost novinara

Bezbednost novinara koji rade u lokalnim medijima razlikuje se u odnosu na kolege u nacionalnim redakcijama, i u velikoj meri zavisi od finansijskih, političkih, konkurentskih i ličnih odnosa u zajednici. “Generalno gledano bezbednost novinara je uslovljena i celokupnim stanjem u društvu, odnosno koliko je ono nasilno, koliko su uticajne interesne  grupe na institucije koje bi
Kompletan tekst