Povezani sadržaji
Republička izborna komisija do sada je proglasila dve izborne liste, “Aleksandar Vučić – Za našu decu” i “Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma”. Na obe liste se nalazi i 15 kandidata iz Kruševca, ali su dosta loše kotirani.
Na 38. mestu liste “Aleksandar Vučić – Za našu decu” je Nevena Đurić (1993), master profesor matematike iz Kruševca. Na 44. mestu je Jasmina Palurović, gradonačelnica Kruševca. Dragana Barišić (1975) koja je u nekoliko navrata već bila poslanica je na 79. mestu liste. Master ekonomista Zoran Tomić (1988) je na 167. mestu.
Iz Rasinskog okruga na listi “Aleksandar Vučić – Za našu decu” su još i diplomirani ekonomista Marija Todorović (1992) iz Brusa, diplomirani filolog Ana Pešić (1987) iz Ćićevca i profesor fizičke kulture iz Trstenika Nenad Smiljković (1988).
Na listi koalicije SPS – JS od kandidata iz našeg okruga najbolje je kotirana Jelena Vujić Obradović (1979) iz Aleksandrovca, na 50. mestu. Tri mesta ispod nje je diplomirana pravnica iz Varvarina Gordana Petrović (1986). Dugogodišnji poslanik Siniša Maksimović (1959) je 98. a diplomirani ekonomista Milutin Tasić (1981) 136. Dragan Lazić (1965), profesor fizičke kulture i predsednik Gradskog odbora Jedinstvene Srbije je 142. na listi.
Na ovoj listi su i Marjana Đokić (1987) iz Brusa, Hristo Savić (1972) iz Aleksandrovca i Radomir Milunović (1964) iz Trstenika.
Od ovih 15 kandidata, prema sadašnjim očekivanjima, u Skupštinu može da ode najviše njih 4 ili 5 iz našeg okruga.
Kao što je javnosti već poznato, na ovim izborima neće učestvovati niz političkih organizacija. Ove partije, stranke i pokreti su objavile bojkot nastupajućih izbora. Razlog su nejednaki uslovi u predizbornoj kampanji i medijima, kao i mnoge nepravilnosti kojima, kako tvrde, vlast sebi unapred obezbeđuje sigurnu izbornu pobedu. Sa druge strane, vlast pokušava da obezbedi legitimitet ovog izbornog ciklusa uvođenjem novih igrača na političku scenu. To je priličan broj izbornih lista oformljenih posle objave bojkota, kao i snižavanje cenzusa na samo 3%, umesto prethodnih 5%.
Izvor: RIK
