Oni se smeju, oni plaču, ljute se ili tuguju – njihovi izrazi mogu biti vredni i više od hiljadu reči. Emodži su podjednako popularni i na društvenim mrežama i kod najrazličitijih savremenih sistema za razmenu poruka. Kakav uticaj imaju ove popularne sličice na komunikaciju i na život ljudi? Mogućnosti primene emotikona (emodžija) su uvideli mnogi
Kompletan tekst
Savet za štampu je nezavisno, samoregulatorno telo koje okuplja izdavače, vlasnike štampanih, onlajn medija i novinskih agencija, i profesionalne novinare. Osnovan je da bi pratio poštovanje Kodeksa novinara Srbije u štampanim i onlajn medijima, kao i u novinskim agencijama i rešavao žalbe pojedinaca i institucija na sadržaje tih medija. U nadležnosti Saveta je i medijacija
Kompletan tekst
Mediji se menjaju. Od prvih štampanih lokalnih novina nekada, sve do globalnih multimedijalnih sadržaja danas – put je bio dug, ali zanimljiv. Brzi Internet i generacije odrasle uz računare su potpuno nova medijska publika. Šta nas čeka u budućnosti? To je tema kojom se bave istraživači medija danas kako bismo svi zajedno bili spremni za
Kompletan tekst
Na svetu u ovom trenutku već ima više mobilnih telefona u upotrebi, nego stanovnika planete. Ubrzani tehnološki razvoj je doneo olakšanu komunikaciju među ljudima, ali (na različite načine) i olakšan pristup ličnim podacima svakog od nas. Zato u ovom tekstu možete pronaći savete koji će biti vodič za korisnike mobilnih platformi svima koji žele da
Kompletan tekst
Sve medijske sadržaje – TV emisije, novine, filmovi, reklame itd. – prave ili stvaraju ljudi. Iz tog razloga, jedna od najvažnijih veština medijske pismenosti je dekonstrukcija – zatvoreno ispitivanje i “raščlanjivanje” medijskih poruka da biste shvatili kako one deluju. Dekonstrukcija medijske poruke može nam pomoći da razumemo ko je poruku kreirao i kome je ona
Kompletan tekst
Zašto mediji uopšte postoje? Saznajte u ovom tekstu nešto više o namerama koje stoje iza stvaranja većine medijskih poruka. Medijski producenti (to su oni koji stvaraju medijske sadržaje), bilo profitni, bilo neprofitni, imaju jednu ozbiljnu nameru kada stvaraju svoje medijske poruke: oni žele da vam nešto prodaju. Iako prodaja, možda, nije u vidu koji obično
Kompletan tekst
Zašto verujemo medijima? Već odavno mediji nisu samo puko prenošenje informacija. Čitava priča se razvila i napredovala. Tako mediji koriste posebne tehnike kako bi konstruisali priče u koje se može poverovati. To se najbolje vidi kod različitih reklama ili oglasa. Oni privlače našu pažnju primenom detaljno razrađenih psiholoških metoda i tehničkih efekata. Broj ovakvih tehnika
Kompletan tekst
Etička pravila bi trebalo da postoje u svim oblastima kojima se ljudi bave. Ona obezbeđuju “pravila igre” u okvirima ljudskog društva. Kada govorimo o medijskoj pismenosti, tu je neophodno istaći pravila koja bi trebalo da važe u medijima. Možda i više nego kod drugih, jer mediji utiču na kreiranje stava pojedinaca, a time i na
Kompletan tekst
Priča o privatnosti na Internetu, najvećoj svetskoj mreži računara, počinje 1994. godine. Tada je firma Netscape, za potrebe svog onda revolucionarnog pretraživača, uvela “kolačiće” (eng. cookies). Od tog trenutka je nastala tehnologija koja je omogućila (i još uvek omogućava) elektronski nadzor korisnika Interneta. Do tada je korisnikov prostor na Internetu bio potpuno anoniman i privatnost
Kompletan tekst
Internet, ali i drugi mediji, imaju neprekidnu komunikaciju sa svojom publikom. Nekada se to radi u cilju poboljšanja pomenute komunikacije, ali sve češće se (zlo)upotrebljava i u neke druge svrhe. Glad za zaradom povlači i povećano reklamiranje. Internet nudi mogućnost vrlo dobre i izuzetno precizne segmentacije tržišta. Baš zato što može da iskoristi lične podatke
Kompletan tekst
Novi projekat Centra za istraživačko novinarstvo Kruševac nosi naziv “Pisma prijateljstva” (“Letters of friendship”). Njega zajednički realizuju CINK i Udruženje građana “Zenica blog” iz Zenice. Realizuje se u okviru velikog projekta “Podeljena prošlost – zajednička budućnost” koji finansira Evropska unija preko Omladinskog komunikativnog centra iz Banja Luke. “Podeljena prošlost – zajednička budućnost” je projekat koji
Kompletan tekst
Evropska davanja su stalno pitanje i nepresušna tema u svim razgovorima oko srpskih evrointegracija. Evroskeptici ta davanja minimizuju, oni drugi ih preuveličavaju – nikad kraja prepirkama. A istinu je jednostavno ustanoviti. Postoje mnogi objavljeni statistički pokazatelji na ovu temu. I njih ne treba ponavljati. Evropska unija je, definitivno, najveći donator koga Srbija ima. Potvrda ovih
Kompletan tekst
O temama i događajima u Evropskoj uniji često se izveštava u medijima. Pri tome se ponekad čini kako su neke stvari previše složene, a neki pravni propisi nesprovodljivi. Medijska scena u Srbiji je takva da u svojim tumačenjima velika većina tih članaka iznosi činjenice i komentare koji odražavaju nepoznavanje ili pogrešno tumačenje činjenica. Šire se
Kompletan tekst
Prateći najnovija dešavanja oko ćirilice i najavljenih propisa za njenu zaštitu, pogledajmo kako stoji ćirilica u svetlu srpskih evrointegracija. Jer, i to je jedna od tema koju eksploatišu evroskeptici, govoreći kako priključenje Uniji za Srbiju znači i gubitak ćiriličnog pisma. Ćirilica se u Srbiji koristi već skoro hiljadu godina, i briga je, u svakom slučaju
Kompletan tekst
