Filip Grujić je svoju poslovnu karijeru započeo u dalekoj i toploj Indiji a već nekoliko godina uspešno je  gradi u susednoj Mađarskoj.

“Ja sam se odselio jer sam, realno, bio predodredjen za to. S obzirom da smo se, kao porodica,  selili poprilično, lako je bilo doneti odluku da se ode iz Srbije jer su nas i roditelji spremail za to. Koncept je bio da su uvek podržavali učenje jezika, sport i slične stvari.

Glavni razlog zašto sam otišao je jer nisam želeo da sve rešavam sa vezom. Do te mere se srozalo društvo da je uvek potreban neki stepen korupcije da bi se odradilo nešto što je normalno , tipa pregled kod lekara, dobijanje dokumenata i slično. Pored toga, sve je postalo politika. Političari stalno na ekranu – Kosovo, mržnja prema zemljama regiona… Jednostavno, nezdrava sredina“, započinje svoju priču Filip Grujić.

“Počeo sam u Tata Consultancy services u Čenaju, Indija. Krenuo sam od IT Call centra koji je podržavao najveću australijsku telekomunikacionu firmu Telstra. Počeo sam od nule, kao i svi Indijci. Nakon pet meseci su prepoznali moj potencijal i zalaganje i prebacili me na kreiranje potpuno novog procesa i tehnologije za upravljanje mobilnim uredjajima u okviru firme gde sam imao odrešene ruke i poverenje šefa iako sam bio nov. Nažalost, nisu mogli da mi produže ugovor  pa sam prešao na slično mesto u ogranku u Budimpešti. Indija je bila ogromno iskustvo za mene u smislu prilagodjavanja na potpuno novu karijeru, kulturu i način razmišljanja”, govori o svom jednogodišnjem iskustvu u Indiji Filip.

Iskustvo koje je doživeo u Budimpešti je bilo nešto drugačije i ne tako prijatno.

“U Budimpešti sam tapkao u mestu godinu i po dana jer moj rad nije bio cenjen na istom nivou. Mogućnost napredovanja je bila neizvesna i postojao je sličan tretman kao u Srbiji što se tiče nepotizma. Posle godinu ipo dana sam prešao u Aegon Global Technology gde sam krenuo od nule i niže pozicije.

Obzirom da je u pitanju holandska firma i način poslovanja, napredovanje je bilo lako i kroz pet meseci sam bio na većoj poziciji nego u TCS-u. Posle devet meseci tadašnja šefica napušta firmu i nastaje vakuum koji rešavaju tako što me prebacuje na mesto menadžera IT podrške za evropski ogranak gde pored tima u Budimpešti pokrivam i tim u Madridu zbog poznavanja španskog jezika.

Kompanija mi pomaže na sve načine da se prilagodim novoj ulozi i napredujem. Ceo koncept kompanije je da se ulaže u ljude i da sa svakog posla može da se napreduje. Najponosniji sam na činjenicu da sam u poslednje dve godine na mestu menadžera uspeo da obučim više od 60 ljudi od  kojih je 30 krenulo od ulazne pozicije i napredovalo dalje u skladu sa politikom firme”, sa ponosom rezimira svoje poslove domete Filip Grujić.

Filip, u ovom trenutku, nema planova u povratku u Srbiju osim na odmor.

“Kad god me neko pita zašto sam se odselio uvek kažem: Plata je na vreme, prekovremeno se plaća, napredovanje je isključivo na osnovu mojih sposobnosti a ne koga znam i kako se ponašam prema nekome. Nedosatak stresa u saobraćaju, uredjen prevoz, uredjena administracija koja služi stanovniku a ne obrnuto. Mogućnost promene posla brzo i efikasno. Benificije na poslu počev od rada od kuće, fleksibilnog radnog vremena. Work/life balance uopšteno. Ne može da se desi da me neko uznemirava van radnog vremena osim ako nije navedno u ugovoru i zašta sam, u mom slučaju, poprilično dodatno plaćen.

Svi mi koji smo otišli uradili smo to da bi živeli normalno a ne zbog neke enormne zarade. Većina više i ne šalje novac za Srbiju već povlači polako roditelje sa sobom. Generaciji milenijalaca, kojoj pripadam, su važniji iskustvu, mobilnost i živeti što bolje i u skladu sa svojim mogućnostima. Što bi rekli Rimljani “Otadžbina je jedna, domovina je gde se dobro živi“, zaključuje Filip Grujić.