Srbija, Evropa i GMO

Srbija, Evropa i GMO

Srbija, Evropa i GMO

Komentari su isključeni na Srbija, Evropa i GMO

O temama i događajima u Evropskoj uniji često se izveštava u medijima. Pri tome se ponekad čini kako su neke stvari previše složene, a neki pravni propisi nesprovodljivi. Medijska scena u Srbiji je takva da u svojim tumačenjima velika većina tih članaka iznosi činjenice i komentare koji odražavaju nepoznavanje ili pogrešno tumačenje činjenica. Šire se glasine o tome šta je EU odlučila, šta se zahteva od zemalja članica ili kako treba tumačiti razne propise Unije. Vrlo često takve glasine nisu tačne. Ponekad su one posledica nedovoljne upućenosti u problematiku, a nekad iza njih stoje i druge namere. Jedna od stalno eksploatisanih tema je i GMO. Pokušajmo da otkrijemo istinu.

Propisi u Uniji

EU ima izuzetno strog režim kada se radi o genetski modifikovanim organizmima (GMO) koji se koriste za ljudsku potrošnju. Najstrožije je zabranjeno stavljanje na tržište GMO hrane koja nije prošla dugu i rigoroznu proceduru odobravanja. U toj proceduri se ispituju njena rizična svojstva, i ona u praksi prosečno traje oko 45 meseci. Na kraju, sva odobrena GMO hrana mora da bude posebno obeležena. Tako su potrošači obavešteni da li hrana koju kupuju sadrži u sebi genetski modi fikovane sastojke. Na osnovu toga oni sami donose odluku o tome da li žele da konzumiraju GMO.

Evropa ima strog sistem nabavljanja dozvola koji prethodi stavljanju proizvoda od genetski modifikova nih organizama na tržište ili izdavanju dozvola za gajenje genetski modifikovanih organizama. Taj sistem se zasniva na načelu predostrožnosti, i to ukazuje na veoma oprezan pristup EU ovom pitanju. Dozvola se izdaje na period od deset godina, a posle dobijanja dozvole podnosilac zahteva je obavezan da sprovodi plan kontrole i nadzora GMO kulture. Dužan je da o rezultatima tih kontrola redovno izveštava nadležne evropske institucije.

Dozvole za GMO

U postupku izdavanja dozvole za GMO kulturu, važeća Direktiva EU 2015/412 predviđa sistem dodatne zaštite za države članice. Ta zaštita dozvoljava zemlji članici Unije da zabrani uzgajanje GMO na svojoj teritoriji. Naravno, ako ta zemlja očekuje negativne efekte ovako gajenih organizama na ciljeve politike životne sredine, poljoprivredne politike ili (čak) zbog javnog mnjenja.

Srbija ima priliku da, tokom usklađivanja svojih propisa sa pravilima EU, novim zakonom preuzme pomenutu zaštitnu klauzulu. A tu klauzulu trenutno koristi trinaest država članica EU koje žele da na svojoj teritoriji zabrane gajenje GMO. Nju su iskoristile: Austrija, Valonski deo Belgije, Grčka, Danska, Italija, Francuska, Letonija, Litvanija, Mađarska, Nemačka, Poljska, Holandija i Hrvatska.

Zanimljivo je i to da uvođenje i primena Direktive EU 2015/412 predstavlja uslov i za članstvo Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). Ono što kao rešenje predviđa ovaj dokument preuzele su i države članice STO koje nisu članice EU (npr. Kina i Rusija). Kako stvari stoje, trenutno Srbija ima značajno “mekše” propise oko GMO nego što ih ima EU.

U EU se trude da sve što je važno bude i transparentno. Tako je komplketan spisak GMO čija je upotreba odobrena u EU javno dostupan na zvaničnoj veb prezentaciji Evropske komisije na: www.ec.europa.eu. Posebne informacije o genetski modifikovanim organizmima se nalaze i na zvaničnoj veb prezentaciji Direktorata za zdravlje i bezbednost hrane, na adresi: www.ec.europa.eu

Projektni tim

Povezani sadržaji

Novi vidovi komunikacije mladih – Internet sleng

Komentari su isključeni na Novi vidovi komunikacije mladih – Internet sleng

Analiziramo obećanja političara: Vrtić u Obrežu

Komentari su isključeni na Analiziramo obećanja političara: Vrtić u Obrežu

Hoće li čvarci, pihtije i kavurma preživeti srpski ulazak u EU?

Komentari su isključeni na Hoće li čvarci, pihtije i kavurma preživeti srpski ulazak u EU?

Zašto bi deca trebalo da uče programiranje?

Komentari su isključeni na Zašto bi deca trebalo da uče programiranje?

Predstavljeni rezultati prve faze projekta “Ko je ko u lokalnoj vlasti u Rasinskom okrugu?”

Komentari su isključeni na Predstavljeni rezultati prve faze projekta “Ko je ko u lokalnoj vlasti u Rasinskom okrugu?”

Ćirilica u Evropi nije problem

Komentari su isključeni na Ćirilica u Evropi nije problem

Koliko je održiv naš digitalni način života?

Komentari su isključeni na Koliko je održiv naš digitalni način života?

Analiziramo obećanja političara: Snimanje serije o Nemanjićima u okolini Trstenika

Komentari su isključeni na Analiziramo obećanja političara: Snimanje serije o Nemanjićima u okolini Trstenika

Kruševac rešava brojne ekološke probleme

Komentari su isključeni na Kruševac rešava brojne ekološke probleme

KRUŠEVAC NA VEZI SA DIJASPOROM: “Ništa ne može zameniti rodni dom!”

Komentari su isključeni na KRUŠEVAC NA VEZI SA DIJASPOROM: “Ništa ne može zameniti rodni dom!”

KRUŠEVAC NA VEZI SA DIJASPOROM: “Svima u dijaspori nedostaje Srbija”

Komentari su isključeni na KRUŠEVAC NA VEZI SA DIJASPOROM: “Svima u dijaspori nedostaje Srbija”

Novi projekat Centra za istraživačko novinarstvo Kruševac

Komentari su isključeni na Novi projekat Centra za istraživačko novinarstvo Kruševac

Create Account



Log In Your Account



Skip to content