Srbija, Evropa i GMO

Srbija, Evropa i GMO

Srbija, Evropa i GMO

Komentari su isključeni na Srbija, Evropa i GMO

O temama i događajima u Evropskoj uniji često se izveštava u medijima. Pri tome se ponekad čini kako su neke stvari previše složene, a neki pravni propisi nesprovodljivi. Medijska scena u Srbiji je takva da u svojim tumačenjima velika većina tih članaka iznosi činjenice i komentare koji odražavaju nepoznavanje ili pogrešno tumačenje činjenica. Šire se glasine o tome šta je EU odlučila, šta se zahteva od zemalja članica ili kako treba tumačiti razne propise Unije. Vrlo često takve glasine nisu tačne. Ponekad su one posledica nedovoljne upućenosti u problematiku, a nekad iza njih stoje i druge namere. Jedna od stalno eksploatisanih tema je i GMO. Pokušajmo da otkrijemo istinu.

Propisi u Uniji

EU ima izuzetno strog režim kada se radi o genetski modifikovanim organizmima (GMO) koji se koriste za ljudsku potrošnju. Najstrožije je zabranjeno stavljanje na tržište GMO hrane koja nije prošla dugu i rigoroznu proceduru odobravanja. U toj proceduri se ispituju njena rizična svojstva, i ona u praksi prosečno traje oko 45 meseci. Na kraju, sva odobrena GMO hrana mora da bude posebno obeležena. Tako su potrošači obavešteni da li hrana koju kupuju sadrži u sebi genetski modi fikovane sastojke. Na osnovu toga oni sami donose odluku o tome da li žele da konzumiraju GMO.

Evropa ima strog sistem nabavljanja dozvola koji prethodi stavljanju proizvoda od genetski modifikova nih organizama na tržište ili izdavanju dozvola za gajenje genetski modifikovanih organizama. Taj sistem se zasniva na načelu predostrožnosti, i to ukazuje na veoma oprezan pristup EU ovom pitanju. Dozvola se izdaje na period od deset godina, a posle dobijanja dozvole podnosilac zahteva je obavezan da sprovodi plan kontrole i nadzora GMO kulture. Dužan je da o rezultatima tih kontrola redovno izveštava nadležne evropske institucije.

Dozvole za GMO

U postupku izdavanja dozvole za GMO kulturu, važeća Direktiva EU 2015/412 predviđa sistem dodatne zaštite za države članice. Ta zaštita dozvoljava zemlji članici Unije da zabrani uzgajanje GMO na svojoj teritoriji. Naravno, ako ta zemlja očekuje negativne efekte ovako gajenih organizama na ciljeve politike životne sredine, poljoprivredne politike ili (čak) zbog javnog mnjenja.

Srbija ima priliku da, tokom usklađivanja svojih propisa sa pravilima EU, novim zakonom preuzme pomenutu zaštitnu klauzulu. A tu klauzulu trenutno koristi trinaest država članica EU koje žele da na svojoj teritoriji zabrane gajenje GMO. Nju su iskoristile: Austrija, Valonski deo Belgije, Grčka, Danska, Italija, Francuska, Letonija, Litvanija, Mađarska, Nemačka, Poljska, Holandija i Hrvatska.

Zanimljivo je i to da uvođenje i primena Direktive EU 2015/412 predstavlja uslov i za članstvo Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). Ono što kao rešenje predviđa ovaj dokument preuzele su i države članice STO koje nisu članice EU (npr. Kina i Rusija). Kako stvari stoje, trenutno Srbija ima značajno “mekše” propise oko GMO nego što ih ima EU.

U EU se trude da sve što je važno bude i transparentno. Tako je komplketan spisak GMO čija je upotreba odobrena u EU javno dostupan na zvaničnoj veb prezentaciji Evropske komisije na: www.ec.europa.eu. Posebne informacije o genetski modifikovanim organizmima se nalaze i na zvaničnoj veb prezentaciji Direktorata za zdravlje i bezbednost hrane, na adresi: www.ec.europa.eu

Projektni tim

Povezani sadržaji

Upravni sud brani pravo na pristup informacijama

Komentari su isključeni na Upravni sud brani pravo na pristup informacijama

KRUŠEVAC NA VEZI SA DIJASPOROM: “Otišao sam jer u Srbiji nije bilo perspektive!”

Komentari su isključeni na KRUŠEVAC NA VEZI SA DIJASPOROM: “Otišao sam jer u Srbiji nije bilo perspektive!”

Bezbednost hrane na prvom mestu

Komentari su isključeni na Bezbednost hrane na prvom mestu

Social scoring – ogledalo vašeg života

Komentari su isključeni na Social scoring – ogledalo vašeg života

Predstavljeni rezultati projekta “Ko je ko u lokalnoj vlasti u Rasinskom okrugu?”

Komentari su isključeni na Predstavljeni rezultati projekta “Ko je ko u lokalnoj vlasti u Rasinskom okrugu?”

Analiziramo obećanja političara: Prodaja preduzeća

Komentari su isključeni na Analiziramo obećanja političara: Prodaja preduzeća

Konkretne prednosti i izazovi članstva Srbije u Evropskoj uniji

Komentari su isključeni na Konkretne prednosti i izazovi članstva Srbije u Evropskoj uniji

Medijska pismenost ide u digitalnom pravcu

Komentari su isključeni na Medijska pismenost ide u digitalnom pravcu

Lokalne vlasti malo rade na informisanju građana o procesu pridruživanja EU

Komentari su isključeni na Lokalne vlasti malo rade na informisanju građana o procesu pridruživanja EU

Stručni skup posvećen medijskom izveštavanju o romskoj populaciji

Komentari su isključeni na Stručni skup posvećen medijskom izveštavanju o romskoj populaciji

Emodži kao novo globalno sredstvo komunikacije

Komentari su isključeni na Emodži kao novo globalno sredstvo komunikacije

Zašto bi deca trebalo da uče programiranje?

Komentari su isključeni na Zašto bi deca trebalo da uče programiranje?

Create Account



Log In Your Account



Skip to content