Srbija, Evropa i GMO

Srbija, Evropa i GMO

Srbija, Evropa i GMO

Komentari su isključeni na Srbija, Evropa i GMO

O temama i događajima u Evropskoj uniji često se izveštava u medijima. Pri tome se ponekad čini kako su neke stvari previše složene, a neki pravni propisi nesprovodljivi. Medijska scena u Srbiji je takva da u svojim tumačenjima velika većina tih članaka iznosi činjenice i komentare koji odražavaju nepoznavanje ili pogrešno tumačenje činjenica. Šire se glasine o tome šta je EU odlučila, šta se zahteva od zemalja članica ili kako treba tumačiti razne propise Unije. Vrlo često takve glasine nisu tačne. Ponekad su one posledica nedovoljne upućenosti u problematiku, a nekad iza njih stoje i druge namere. Jedna od stalno eksploatisanih tema je i GMO. Pokušajmo da otkrijemo istinu.

Propisi u Uniji

EU ima izuzetno strog režim kada se radi o genetski modifikovanim organizmima (GMO) koji se koriste za ljudsku potrošnju. Najstrožije je zabranjeno stavljanje na tržište GMO hrane koja nije prošla dugu i rigoroznu proceduru odobravanja. U toj proceduri se ispituju njena rizična svojstva, i ona u praksi prosečno traje oko 45 meseci. Na kraju, sva odobrena GMO hrana mora da bude posebno obeležena. Tako su potrošači obavešteni da li hrana koju kupuju sadrži u sebi genetski modi fikovane sastojke. Na osnovu toga oni sami donose odluku o tome da li žele da konzumiraju GMO.

Evropa ima strog sistem nabavljanja dozvola koji prethodi stavljanju proizvoda od genetski modifikova nih organizama na tržište ili izdavanju dozvola za gajenje genetski modifikovanih organizama. Taj sistem se zasniva na načelu predostrožnosti, i to ukazuje na veoma oprezan pristup EU ovom pitanju. Dozvola se izdaje na period od deset godina, a posle dobijanja dozvole podnosilac zahteva je obavezan da sprovodi plan kontrole i nadzora GMO kulture. Dužan je da o rezultatima tih kontrola redovno izveštava nadležne evropske institucije.

Dozvole za GMO

U postupku izdavanja dozvole za GMO kulturu, važeća Direktiva EU 2015/412 predviđa sistem dodatne zaštite za države članice. Ta zaštita dozvoljava zemlji članici Unije da zabrani uzgajanje GMO na svojoj teritoriji. Naravno, ako ta zemlja očekuje negativne efekte ovako gajenih organizama na ciljeve politike životne sredine, poljoprivredne politike ili (čak) zbog javnog mnjenja.

Srbija ima priliku da, tokom usklađivanja svojih propisa sa pravilima EU, novim zakonom preuzme pomenutu zaštitnu klauzulu. A tu klauzulu trenutno koristi trinaest država članica EU koje žele da na svojoj teritoriji zabrane gajenje GMO. Nju su iskoristile: Austrija, Valonski deo Belgije, Grčka, Danska, Italija, Francuska, Letonija, Litvanija, Mađarska, Nemačka, Poljska, Holandija i Hrvatska.

Zanimljivo je i to da uvođenje i primena Direktive EU 2015/412 predstavlja uslov i za članstvo Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). Ono što kao rešenje predviđa ovaj dokument preuzele su i države članice STO koje nisu članice EU (npr. Kina i Rusija). Kako stvari stoje, trenutno Srbija ima značajno “mekše” propise oko GMO nego što ih ima EU.

U EU se trude da sve što je važno bude i transparentno. Tako je komplketan spisak GMO čija je upotreba odobrena u EU javno dostupan na zvaničnoj veb prezentaciji Evropske komisije na: www.ec.europa.eu. Posebne informacije o genetski modifikovanim organizmima se nalaze i na zvaničnoj veb prezentaciji Direktorata za zdravlje i bezbednost hrane, na adresi: www.ec.europa.eu

Projektni tim

Povezani sadržaji

KRUŠEVAC NA VEZI SA DIJASPOROM: “Obožavam da dođem u Srbiju”

Komentari su isključeni na KRUŠEVAC NA VEZI SA DIJASPOROM: “Obožavam da dođem u Srbiju”

Analiziramo obećanja političara: Izgradnja bioenergane

Komentari su isključeni na Analiziramo obećanja političara: Izgradnja bioenergane

Ministar Jadranka Joksimović: “Evropske integracije nisu zamena za posao koji sami moramo da uradimo!”

Komentari su isključeni na Ministar Jadranka Joksimović: “Evropske integracije nisu zamena za posao koji sami moramo da uradimo!”

ISTRAŽIVANJE “EVROKONTAKTA”: Kako žive u Velikom Šiljegovcu, Mačkovcu i Velikoj Kruševici?

Komentari su isključeni na ISTRAŽIVANJE “EVROKONTAKTA”: Kako žive u Velikom Šiljegovcu, Mačkovcu i Velikoj Kruševici?

Privatnost i sigurnost na mreži – istraživanje

Komentari su isključeni na Privatnost i sigurnost na mreži – istraživanje

KRUŠEVAC NA VEZI SA DIJASPOROM: “Ponosan sam na uspešne Srbe”

Komentari su isključeni na KRUŠEVAC NA VEZI SA DIJASPOROM: “Ponosan sam na uspešne Srbe”

Bez strateškog planiranja nema približavanja Evropskoj uniji

Komentari su isključeni na Bez strateškog planiranja nema približavanja Evropskoj uniji

KAKO PROTIV NASILJA NA DRUŠTVENIM MREŽAMA?: Iza tastature svi su jaki!

Komentari su isključeni na KAKO PROTIV NASILJA NA DRUŠTVENIM MREŽAMA?: Iza tastature svi su jaki!

Donacije Evropske unije za poboljšanje infrastrukture

Komentari su isključeni na Donacije Evropske unije za poboljšanje infrastrukture

Istinomer forum “Ko mrsi konce građanima Kruševca?”

Komentari su isključeni na Istinomer forum “Ko mrsi konce građanima Kruševca?”

Udruženja se povlače iz republičkih komisija i zahtevaju formiranje novih

Komentari su isključeni na Udruženja se povlače iz republičkih komisija i zahtevaju formiranje novih

Koliko je održiv naš digitalni način života?

Komentari su isključeni na Koliko je održiv naš digitalni način života?

Create Account



Log In Your Account



Skip to content