Socijalni i ekonomski položaj novinarki i novinara u Srbiji je veoma nepovoljan i iz godine u godinu se pogoršava.
Prema raspoloživim podacima Zavoda za statistiku, do kojih je bilo moguće doći u 2021. godini, u Srbiji je u 2020. godini bilo uposleno 12.315 osoba koje se bave novinarskim i drugim poslovima veznim za rad medija.
Najviše osoba je angažovano u proizvodnji i emitovanju TV programa, skoro 8.000, potom u izdavanju novina, oko 2.750, i na veb portalima, oko 930.
Prosečna novinarska plata u Srbiji kreće se od 300 do 400 evra. Prosečna plata u javnim medijskim servisima je nešto viša, i kreće se u visini prosečnih primanja u Republici Srbiji.
Novinari rade u veoma nepovoljnim radnim uslovima, a takav položaj se sve više pogoršava. Kao najveći problem novinari ističu niske plate, neredovne isplate, nesigurnost i neizvesnost opstanka u samom mediju, loše uslove rada na radnim mestima i u novinarskom poslu, brojne druge pritiske koji u velikoj meri otežavaju rad u medijima poput odabira tema ili čak i cenzure.
“Položaj medijskih radnika je već godinama loš, iz godine u godinu je sve gore, te se postavlja pitanje „Otkud prostora da bude sve gori?“ Pa eto, ljudi su u toj profesiji i neki vole svoju profesiju, neki se trude iz petnih žila da ostanu u novinarstvu, ali je generalna ocena da je položaj medijskih radnika veoma loš”, izjavio je povodom 3. maja, Svetskog dana slobode medija Darko Šper, predsednik Granskog Sindikata kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“.
Prema podacima iz „Indikatora za nivo slobode medija i bezbednosti novinara u Srbiji 2021“ u Srbiji i dalje ne postoje precizni podaci o tome koliko novinara ima potpisane ugovore o radu i odgovarajuće socijalno osiguranje. Pravna praznina koja godinama predstavlja problem je upošljavanje medijskih radnika i novinara preko agencija. Novinari su na ovaj način u radnom odnosu, na određeno ili neodređeno vreme, ali ne kod poslodavca (medija) već kod agencije. U mediju su uvek angažovani na određeno vreme, bez obzira na to da li sa agencijom imaju zaključen ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme, što dovodi do niza nepovoljnosti kada je reč o ostvarivanju kolektivnih prava.
Novinari se često angažuju honorarnim putem, ali se brzo uvećava angažovanje bez posebnih ugovora o radu (takozvani rad na crno).
Postepena recesija i kontinuirani pad prihoda medija kao rezultat finansijske krize utiču i na to kako se novinari upošljavaju: brzo, kratkoročno i bez odgovarajuće zaštite, a sve sa ciljem osiguravanja onih koji ostvaruju profit.
“Jedan od većih problema za novinare je činjenica da nemaju redovna primanja, već zavise od projekata i onog ko te projekte finansira. Možda su u malo boljem materijalnom položaju mediji civilnog društva, mada ta finansijska sredstva nisu kontinuirana.
Većina privatnih medija, čast izuzecima, bukvalno izrabljuje svoje radnike, jer nemaju nikakav položaj. Mnogi od njih nemaju ni zaposlenje ili imaju jako loše ugovore. Takođe, skoro da imaju zabranu sindikalnog organizovanja, u takvim medijima nema ni kolektivnog ugovora i zaista je rad u takvim medijima od danas do sutra, jer svakog dana poslodavac može da im se „zahvali na saradnji“, objašnjava Darko Šper.
Da bi obezbedili egzistenciju novinari se često angažuju u više redakcija. Gotovo polovina novinara u isto vreme radi i za neki drugi medij, ili čak potpuno druge poslove koji nisu u vezi sa novinarskim poslom. Ovo je posebno karakteristika novinara iz lokalnih medija.
Pored teškog materijalnog položaja novinari se u svom radu suočavaju sa pritiscima koji se pre svega direktno vezuju za opstanak na radnom mestu. Ovi problemi posebno su vidljivi u lokalnim sredinama, gde se ističu problemi u izveštavanju o radu predstavnika vlasti na lokalu.
“Najveći problem lokalnih medija su (ne)stabilni izvori finansiranja. Ogromna većina medija se finansira preko projekata što utiče na unutrašnju organizaciju, kadrovsku politiku i način rada. Vlast kontroliše budžetska sredstva namenjena medijima, obezbeđivanje sredstava preko marketing ide teško jer sve kontrolišu beogradske agencije a oglašivača na lokalu je malo.
U jurnjavi za projektima i sredstvima mediji često zapostavljaju fokus rada koji bi trebalo da bude na kvalitetnim tekstovima.
Mediji koji nisu bliski režimu susreću se i sa brojnim problemima u radu kao što su zabrane prisustva javnim događajima, uskraćivanje određenih informacija ili , recimo, ignorisanje”, nabraja neke od problema novinara na lokalu Slaviša Milenković, novinar sa 29-godišnjim iskustvom.
Prema podacima iz registra za medije Agencije za privredne register na području Rasinskog okruga trenutno radi 29 medija. Registrovano je 12 portala, šest TV stanica, sedam radio stanica i četiri štampana medija. Ovom broju treba dodati i jedan broj internet portala koji nisu zvanično registrovani kao i nekoliko produkcija koje učestvuju na medijskim konkursima. Prema procenama u ovim medijima je angažovano oko 100 osoba po različitim osnovama.
Izvor: Kruševac PRESS