Upravo dok ovo pišem, u našem gradu se (u zvaničnoj poseti) nalazi i sveprisutni vladar ovih prostora, praćen i delom svog „tima“. Nije Gazda došao slučajno. Danas se sa Nemcima (‘Ej, sa Nemcima!) potpisuje ugovor o otvaranju njihove nove fabrike na livadi preko puta VP Doma. A u njoj će, kaže On, raditi nekoliko hiljada Kruševljana.
To je bio povod i da se ispred zgrade „načelstva“ okupi nebrojena i nepregledna masa pristalica, obožavalaca, fanova, podržavalaca i članova – par hiljada ljudi. Mrziteljima tu danas, evidentno, nije bilo mesto. Jeste petak, ali je malo nezgodan termin – radno vreme. Ono, to važi za ove zaposlene, koji su u našem gradu prilično „redak zver“, što je omogućilo da masa ispred „načelstva“ stvarno bude ozbiljna.
I dođe On. Čvrstog koraka i oštrog pogleda. Jasnih stavova, doduše malo neispavan, ali oran. I reče narodu razne reči. I bi narod srećan. I ode narod kući zadovoljan. Da podgreje prazan pasulj od prekjuče. Tanak i malo prokis’o, ali ga bar ima. A za sutra ćemo da se snalazimo.
Uz Njega su danas naš grad počastvovali i neki drugi. Danas je naš grad bio mesto gde su se oni sakupili i, ne samo da su potpisali sa Nemcima, već su rešavali i neke još važnije stvari. I pokazali jedinstvo. I marljivost, i želju da narodu bude mnogo dobro. A, kako stvari sada stoje, biće mu baš tako – mnogo.