Povezani sadržaji
Evo, prođe od izbora i izbornih rezultata već podosta vremena, a naša čaršija još ne oformi lokalnu vlast. Jeste sve to po zakonu, ali je protiv zdrave logike. U situaciji u kojoj je sve jasno, odlaže se sa formiranjem gradske skupštine i definisanjem novih ili starih aktera lokalne političke scene.
Međutim, ništa tu nije neobično. Razlog je jednostavan: čeka se Beograd. Kad najveći među najvećima sabere, oduzme, izračuna i odluči sa kim će i kako će, tada će i ova boranija ispod moći da “odluči” o svojim koalicionim partnerima u lokalu.
Možda deluje da nema potrebe za brzinom u ovom poslu, ali se ne bi baš svi naši sugrađani složili sa time. Bar oni koji su gladni i nemaju posla, a opet nekako veruju predizbornim obećanjima punim novih radnih mesta i svetle budućnosti. I, kao što narod kaže, “sit gladnom ne veruje”, tako i siti i presiti, masni i bogati lokalni nazovi političari sa pratećom klikom (što u javnom i političkom, a što u tajnom i podzemnom ešalonu) nemaju baš nikakav razlog da požure i rade ono što su obećali. I onako je to bila samo predizborna priča. A ovamo – ‘ajde mi da gledamo svoje prćije i svoje interese. Kapaće, kome više, kome manje, i dalje iz državne kase. Dilovi će mastiti džepove, i sve će ići kako je išlo. Stotine (ili više) novih nezaposlenih koji se očekuju skorim otpuštanjima iz Trayal-a neće bitno narušiti statistike. A i njih je lako upeglati brisanjem iz registra NSZ za svaki mogući razlog.
U čekanju Beograda je sve i počelo pre par decenija. Dokle ćemo i šta čekati u svemu ovome?