Krenulo je… Izbori su raspisani, što republički, što lokalni (nisu u Vojvodini i u nekim gradovima i opštinama) – kampanja se zahuktava. Doduše, neki su u kampanji stalno, jer su tako u mogućnosti. Ali, sve je to politika, i na to ne može biti zamerki.
A gde su u svemu tome oni čiji se glas „potražuje“? Pa, njih je lako naći: oni su u dubokoj bedi, nemaštini i neznanju. I ovog puta osetiće se važnim, jer se „pitaju“ za nekakve važne stvari. To je prilika kakvu retko imaju. Dodajte im uz to i po koje povećanje primanja, obećajte im još više i još bolje, lepše i jeftinije, i vaši su! Nema problema za ostanak na poziciji. I sve što uz to ide…
Tehnologija dobijanja izbora je odavno već razrađena. Sve klizi kao podmazano, svaki šrafić i točkić rade kako treba. Jer, ulozi su prilično veliki, pa ne bi valjalo da negde nešto „zaštuca“. A i Evropa još uvek blagonaklono gleda na sve što se dešava. Ukratko: stanje redovno, odradimo ovu tezgu, pa cepamo dalje po starom.
Nije teško biti prorok kad se stvari stalno ponavljaju. I životinje nauče iz grešaka, ali ne i ljudi. Oni su gori, jer poseduju osobinu koja ih je izdigla iznad ostalih vrsta, ali koja će ih, verovatno, i uništiti: prilagodljivi su maksimalno. Navići će se na sve uslove. Podneće i glad, i žeđ, i sve što im nedostaje. Pristaće na bilo šta. Verovatno razlog leži i u ogromnom nedostatku obrazovanja. Sve ostalo je već poznato: mediji, crkva, kompletan aparat koji radi sinergetski delujući sa jednim ciljem.
I tako, krenulo je… Što rekli na društvenim mrežama: srećni izbori svima koji biraju… Kao i uvek, na kraju će nam biti onako kako smo izabrali. Izdržaćemo, kao i uvek. I kampanju, i ono posle. Do jedne prilike, kad ćemo…