U toku je javna rasprava povodom Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima, objavljenog od strane Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) 30. avgusta tekuće godine.

Organizacija Partneri Srbija ukazuje na činjenicu da Nacrt sadrži više spornih odredbi koje mogu imati štetan uticaj na prava i slobode građana Srbije, pre svega na pravo na privatnost.

Nacrt predviđa proširenje policijskih ovlašćenja i na prepoznavanje lica na osnovu biometrijskih karakteristika lika. Konkretno, radi se o ovlašćenju za korišćenje tzv. sistema za automatsko prepoznavanje lica (eng. facial recognition), koji predstavlja opasnost po privatnost građana Republike Srbije.

Uvođenje ovog sistema MUP predlaže bez prethodno sprovedene analize potencijalnih rizika po prava građana (što je i obaveza predviđena Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti), ali i bez šire društvene rasprave o potrebi, prednostima i manama jednog ovakvog sistema. Između ostalog, iako se u Obrazloženju Nacrta navodi da propisivanje osnova policiji da koristi „mnogobrojne sisteme za obradu podataka, pre svih, sisteme video-nadzora za automatsku detekciju lika i registarskih tablica“, treba da doprinese prevenciji kriminala, većoj stopi otkrivanja krivičnih dela i hapšenju učinilaca takvih dela, predlagač ne daje podatke o tome u kojoj meri su ovi sistemi zaista i efikasni u prevenciji i procesuiranju krivičnih dela. Tim pre što uporedna iskustva govore da je njihov domašaj ograničen, te da su algoritmi za prepoznavanje lica neretko i neprecizni i da mogu dovesti do pogrešne identifikacije lica, te povrede drugih prava i sloboda (poput neosnovanih osuda, diskriminacije, itd).[1]

Pored prava na privatnost, korišćenje tehnologija za prepoznavanje lica može negativno uticati i na druga prava građana, pre svega na slobodu govora i izražavanja. Upravo zbog prepoznatih rizika po prava i slobode građana, globalni trend je zabrana ili ograničavanje ovakvih sistema, a međunarodne organizacije, poput Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope, pozivaju na ograničenje i oprez prilikom korišćenja sistema za automatsko prepoznavanje lica.

Posebno zabrinjava odredba Nacrta da se sistemi za obradu podataka, uključujući i onaj za automatsko prepoznavanje lica, mogu povezati sa odgovarajućim sistemima drugih državnih organa, organa autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave, ali i bilo kog drugog pravnog lica. Time bi se biometrijski podaci građana stavili na raspolaganje širokom krugu korisnika gde bi kontrola njihovog korišćena i zaštite postala gotovo nemoguća. Ovo posebno zabrinjava imajući uvidu činjenicu da je najveći broj povreda privatnosti građana, uključujući i one masovne, u našoj zemlji dolazilo upravo iz javnog sektora.

[1] Share, Partneri Srbija i Beogradski centar z abezbednosnu politiku, Analiza Procene uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti korišćenjem sistema video nadzora Ministarstva unutrašnjih poslova: https://www.sharefoundation.info/wp-content/uploads/Analiza_procene_uticaja_SHARE_Partneri-Srbija_BCBP.pdf