To što bi trebalo da bude, a nije tako, to je taj “naš način”. Okupiš stručnjake u nekoj oblasti, daš im zadatak koji treba da reše, oni ga reše, a ti posle radiš kako ti hoćeš – to je standardna procedura za donošenje zakona u Srbiji, u onim slučajevima kad se oni ne donesu po hitnom postupku. Najnoviji primer je set zakona o obrazovanju koji su usvojeni u Skupštini pre par dana.

O čemu je reč…

Podiglo je to dosta prašine u akademskoj zajednici i dovelo do brojnih ostavki. Ovog puta su glas digli najumniji među nama: akademici, profesori, istraživači – oni od kojih nam zavisi budućnost, ako ikoga budućnost uopšte i zanima. Jer, nijedna zemlja ne može da napreduje bez obrazovanja, bez tog osnovnog “začina” svake ozbiljne države. A ona, država, ova naša Srbija, očigledno ide protiv sebe. I zato smo došli u situaciju da imamo peticiju koju podržavaju oni koji znaju svoj posao, a sa politikom nemaju mnogo veze. Jer, njihovi interesi i pravi interesi države se bitno razlikuju od interesa trenutne vlasti.

Tužno je sve ovo, zar ne?