Ćirilica u Evropi nije problem

Ćirilica u Evropi nije problem

Ćirilica u Evropi nije problem

Komentari su isključeni na Ćirilica u Evropi nije problem

Prateći najnovija dešavanja oko ćirilice i najavljenih propisa za njenu zaštitu, pogledajmo kako stoji ćirilica u svetlu srpskih evrointegracija. Jer, i to je jedna od tema koju eksploatišu evroskeptici, govoreći kako priključenje Uniji za Srbiju znači i gubitak ćiriličnog pisma. Ćirilica se u Srbiji koristi već skoro hiljadu godina, i briga je, u svakom slučaju opravdana.

U ovom slučaju istina je drugačija. U jednom od osnovinh akata Unije, Ugovoru o EU, izričito se navodi da Unija poštuje nacionalni identitet država članica. A to, naravno, obuhvata i jezičku i kulturnu raznolikost. Evropska unija je obavezna da pomaže državama u očuvanju svih posebnosti u različitim oblastima kulture i svim kulturnim izrazima. Zvanični jezik koji se koristi u svakoj od država članica je automatski i jedan od zvaničnih jezika Unije. Na taj način će, po ulasku naše zemlje u EU, i srpski jezik postati jedan od zvaničnih jezika. Naše pismo, ćirilica, već je nekoliko godina zvanično pismo Unije, i to zahvaljujući Bugarskoj koja je već članica EU.

Propisi

Povelja o osnovnim pravima Evropske unije, u članu 22, definiše poštovanje jezičke raznolikosti i sadrži bitne odredbe koje zabranjuju diskriminaciju, uključujući i jezičku diskriminaciju. Kako bi se naglasio značaj svih evropskih jezika, u celoj Evropi se svakog 26. septembra obeležava Evropski dan jezika. On je proglašen 2001. godine od strane Saveta Evrope. Kao još jedna potvrda, osim ćirilice, Evropa priznaje i grčko pismo – i ono stoji na dokumentima i zgradama Unije. Dakle, straha ne bi trebalo da bude, jer opravdanja nema.

Tokom pristupnih pregovora za članstvo Srbije u EU i zvanično će biti definisano da srpski jezik postaje službeni jezik EU. To podrazumeva da on postaje i službeni jezik evropskih institucija. Priprema svih pravnih tekovina Evropske unije na službenom jeziku države kandidata je jedan od neophodnih uslova za članstvo. Na drugoj strani, to je i veliki izazov pred kojim se nalaze sve države koje se pripremaju za punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Jer, to znači da će svi dokumenti biti prevođeni na srpski jezik i biti dostupni građanima Srbije na njihovom jeziku. Opet, i građani Srbije će moći da se obraćaju institucijama Evropske unije na svom jeziku. Srpski predstavnici u Evropskom parlamentu će u parlamentarnom radu regularno koristiti srpski jezik.

Evo i nekoliko zanimljivosti koje jasno govore o tome koliko se EU vodi računa o jezičkoj jednakosti članica. U institucijama Unije se koriste 24 zvanična jezika. Od toga njih tri imaju viši status “proceduralnih jezika“: Engleski, Francuski i Nemački. Samo u Evropskoj komisiji stalno je zaposleno čak 1700 lingvista. Evropska komisija ima i jednu od najvećih prevodilačkih službi na svetu – nju čini preko 3600 prevodilaca.

Zarad kompletne informacije da dodamo i ovo. Postoji i slučaj kada ćirilica ne bi bila deo ugovora o pristupanju Srbije Uniji. A to je samo u slučaju ako ona ne bude definisana kao pismo srpskog jezika. Evropa prema ćirilici nema nikakav poseban stav, ona samo želi da mi definišemo kako ćemo pisati svoj jezik. A to ostaje isključivo na nama…

Projektni tim

Povezani sadržaji

Dokaz da će svet sutra prestati da postoji!

Komentari su isključeni na Dokaz da će svet sutra prestati da postoji!

Lokalne vlasti malo rade na informisanju građana o procesu pridruživanja EU

Komentari su isključeni na Lokalne vlasti malo rade na informisanju građana o procesu pridruživanja EU

Evropska davanja za srpsku poljoprivredu

Komentari su isključeni na Evropska davanja za srpsku poljoprivredu

Analiziramo obećanja političara: Dolazak stranih investitora

Komentari su isključeni na Analiziramo obećanja političara: Dolazak stranih investitora

Kako su u Brusu delili novac za javno informisanje?!

Komentari su isključeni na Kako su u Brusu delili novac za javno informisanje?!

Mali rečnik medijske pismenosti

Komentari su isključeni na Mali rečnik medijske pismenosti

Bezbednost hrane na prvom mestu

Komentari su isključeni na Bezbednost hrane na prvom mestu

Upravni sud brani pravo na pristup informacijama

Komentari su isključeni na Upravni sud brani pravo na pristup informacijama

Analiziramo obećanja političara: Izgradnja sigurne ženske kuće u Kruševcu

Komentari su isključeni na Analiziramo obećanja političara: Izgradnja sigurne ženske kuće u Kruševcu

Analiziramo obećanja političara: Provera svih privatizacija u Kruševcu

Komentari su isključeni na Analiziramo obećanja političara: Provera svih privatizacija u Kruševcu

Hoće li čvarci, pihtije i kavurma preživeti srpski ulazak u EU?

Komentari su isključeni na Hoće li čvarci, pihtije i kavurma preživeti srpski ulazak u EU?

Analiziramo obećanja političara: Vrtić u Obrežu

Komentari su isključeni na Analiziramo obećanja političara: Vrtić u Obrežu

Create Account



Log In Your Account