Prateći najnovija dešavanja oko ćirilice i najavljenih propisa za njenu zaštitu, pogledajmo kako stoji ćirilica u svetlu srpskih evrointegracija. Jer, i to je jedna od tema koju eksploatišu evroskeptici, govoreći kako priključenje Uniji za Srbiju znači i gubitak ćiriličnog pisma. Ćirilica se u Srbiji koristi već skoro hiljadu godina, i briga je, u svakom slučaju opravdana.
Propisi
Povelja o osnovnim pravima Evropske unije, u članu 22, definiše poštovanje jezičke raznolikosti i sadrži bitne odredbe koje zabranjuju diskriminaciju, uključujući i jezičku diskriminaciju. Kako bi se naglasio značaj svih evropskih jezika, u celoj Evropi se svakog 26. septembra obeležava Evropski dan jezika. On je proglašen 2001. godine od strane Saveta Evrope. Kao još jedna potvrda, osim ćirilice, Evropa priznaje i grčko pismo – i ono stoji na dokumentima i zgradama Unije. Dakle, straha ne bi trebalo da bude, jer opravdanja nema.
Tokom pristupnih pregovora za članstvo Srbije u EU i zvanično će biti definisano da srpski jezik postaje službeni jezik EU. To podrazumeva da on postaje i službeni jezik evropskih institucija. Priprema svih pravnih tekovina Evropske unije na službenom jeziku države kandidata je jedan od neophodnih uslova za članstvo. Na drugoj strani, to je i veliki izazov pred kojim se nalaze sve države koje se pripremaju za punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Jer, to znači da će svi dokumenti biti prevođeni na srpski jezik i biti dostupni građanima Srbije na njihovom jeziku. Opet, i građani Srbije će moći da se obraćaju institucijama Evropske unije na svom jeziku. Srpski predstavnici u Evropskom parlamentu će u parlamentarnom radu regularno koristiti srpski jezik.
Zarad kompletne informacije da dodamo i ovo. Postoji i slučaj kada ćirilica ne bi bila deo ugovora o pristupanju Srbije Uniji. A to je samo u slučaju ako ona ne bude definisana kao pismo srpskog jezika. Evropa prema ćirilici nema nikakav poseban stav, ona samo želi da mi definišemo kako ćemo pisati svoj jezik. A to ostaje isključivo na nama…