Digitalni identitet

Digitalni identitet

Digitalni identitet

Do pre dvadesetak godina sve oko medija je bilo potpuno jasno. Vesti, informacije i drugi sadržaji su bili objavljivani na radiju i televiziji, u novinama i magazinima. To je bio jasan put do masovne publike, poslednjeg elementa u nizu. Danas postoji Internet. On nije lanac, već mreža digitalnih veza. Internet nema ni početak, ni kraj. Ipak, kad se govori o medijima, jedna stvar je ostala nepromenjena: sadržaji koji se plasiraju stvaraju se iz političkih, društvenih i komercijalnih razloga. Cilj je prodaja proizvoda i usluga, vrednosti ili ideja. Kome? Vama, vašoj porodici i prijateljima.

Došlo je vreme za prilagođavanje. Dok se igramo, učimo ili komuniciramo, digitalni svet u kome smo svi međusobno povezani neprestano i brzo se menja. Sve je teže razumeti digitalne alate. Oni su vremenom sve složeniji. Ako želimo da se snađemo u svemu tome i ako želimo da u svemu učestvujemo, moramo da učimo. Moramo znati kako da pristupimo digitalnim sadržajima, kako da ih analiziramo, procenjujemo i stvaramo. Sve te veštine koje su nam potrebne nazivamo jednim imenom: digitalna pismenost. Ona se može definisati na različite načine, ali se uvek vezuje za efikasnu i prikladnu upotrebu savremenih tehnologija.

Mladi Internet najčešće koriste za zabavu, a nešto ređe za edukaciju. Internet je postao najvažniji izvor informisanja, platforma za kupovinu, komunikaciju sa državom (e-uprava)… Društvene mreže postale su svakodnevica većine nas. Biti digitalno pismen ne znači da je dovoljno znati da pošaljemo e-mail ili objavimo post na društvenim mrežama. U današnjim okolnostima je neophodno znati da koristimo sve ove tehnologije na pouzdan i kreativan način, ali – uz obavezno kritičko promišljanje. Snalaženje u digitalnom okruženju od svih nas zahteva istovremeno i kognitivne i tehnološke veštine. Ovo se može svrstati u nekih pet kategorija.

Prva je umeće pretraživanja informacija na Internetu. Ali, kada ih pronađemo, dolazi trenutak za njihovu evaluaciju, analizu i primenu kritičkog razmišljanja. Ukoliko smo digitalno pismena osoba, postavićemo neka vrlo važna pitanja u vezi sa sadržajem koji konzumiramo. Ko je kreirao sadržaj i zašto? Kako se poruka distribuira i koje tehnike se koriste za privlačenje pažnje? Da li je naveden izvor podataka i informacija? Uz to, potrebno je da se razmisli i o životnim stilovima i vrednostima koje posmatrani sadržaj prenosi.

Bezbednost je druga od posmatranih kategorija. Neprekidno moramo da vodimo računa i o bezbednosti. Treba da se štitimo od zloupotreba, maltretiranja ili krađe intelektualne svojine.

Treća kategorija je čuvanje i organizacija informacija.

Ali, veštine digitalno pismenih osoba podrazumevaju i stvaranje, kreaciju, a ne samo konzumiranje sadržaja. Napraviti tekst, sliku ili podkast čini četvrtu kategoriju veština.

Poslednja kategorija alata koji su neophodni u veku u kome živimo je sposobnost da sadržaje stvaramo u saradnji sa drugima. Ali, i veština da te sadržaje prenosimo i delimo. To je neophodno za privatni, društveni i poslovni život savremenog čoveka.

Digitalni tekstovi i drugi sadržaji se prave da bu se delili, vrlo je važno znati kako da svoje ideje prenesemo drugima. Uvek se mora unapred razmišljati o posledicama i efektima onog sadržaja koji delimo. Kako to utiče na druge? Kakvu bi reakciju moglo da izazove?

Neophodno je da znamo kako funkcioniše tzv. digitalni otisak. Digitalni otisak su sve one informacije o nama koje, pasivno ili aktivno, ostavljamo na Internetu. Te informacije omogućavaju oglašivačima da imaju bolji uvid u našu ličnost, time i veću efikasnost oglašavanja i reklama koje će nam biti prikazane.

Skoro svaki posao današnjice podrazumeva digitalnu komunikaciju. To je razlog zašto je digitalno opismenjavane učenika od izuzetnog značaja. Ovo je od ključne važnosti za đake i studente kojima je Internet primarni izvor informacija. Dobra je vest da veliki deo ovih veština već posedujemo. Skoro da nema osobe, posebno mlade, koja ne zna da pošalje e-poštu ili da koristi Internet pretraživač. Međutim, tehologije se toliko brzo menjaju da veštine digitalne pismenosti zahtevaju vrlo veliku fleksibilnost, kao i spremnost da se uči celog života. Rezultati će, u svakom slučaju, opravdati uloženi trud. Digitalno pismena osoba će svoje zadatke završavati brže i efikasnije, uz uštedu vremena i bolje konačne rezultate.

Projektni tim

Povezani sadržaji

Ćirilica u Evropi nije problem

Komentari su isključeni na Ćirilica u Evropi nije problem

Kako su u Brusu delili novac za javno informisanje?!

Komentari su isključeni na Kako su u Brusu delili novac za javno informisanje?!

Zašto bi deca trebalo da uče programiranje?

Komentari su isključeni na Zašto bi deca trebalo da uče programiranje?

Širenje lažnih vesti može se zaustaviti učenjem

Komentari su isključeni na Širenje lažnih vesti može se zaustaviti učenjem

Medijski trikovi na koje nasedamo

Komentari su isključeni na Medijski trikovi na koje nasedamo

Društvene mreže i informisanje

Komentari su isključeni na Društvene mreže i informisanje

Hoće li čvarci, pihtije i kavurma preživeti srpski ulazak u EU?

Komentari su isključeni na Hoće li čvarci, pihtije i kavurma preživeti srpski ulazak u EU?

Bezbednost mladih na Internetu je važna

Komentari su isključeni na Bezbednost mladih na Internetu je važna

Srbija, Evropa i GMO

Komentari su isključeni na Srbija, Evropa i GMO

Srbija, Balkan i Evropa

Komentari su isključeni na Srbija, Balkan i Evropa

Sakrivene reklame i moć influensera

Komentari su isključeni na Sakrivene reklame i moć influensera

Pet trikova za zaštitu telefona od hakovanja – učinite svoj pametni telefon sigurnijim

Komentari su isključeni na Pet trikova za zaštitu telefona od hakovanja – učinite svoj pametni telefon sigurnijim

Create Account



Log In Your Account



Skip to content