Tamna strana Vikipedije

Tamna strana Vikipedije

Tamna strana Vikipedije

Komentari su isključeni na Tamna strana Vikipedije

Svi volimo Vikipediju (Wikipedia)! To je izuzetan Internet alat ako želite da steknete kratak i brz prvi uvid u neku temu. I… Na neki način Vikipedija je učinila da Utopija postane moguća. Jer, osnivači su hteli da ona bude zbir svih ljudskih znanja. Slobodno dostupna svima, i svako može da učestvuje u njenom stvaranju. Zvuči isuviše dobro da bi bilo ustinito, zar ne…?

Ali, stvari stoje malo drugačije. Ona, u realnosti, nije zbir svih ljudskih znanja. Nije čak ni blizu tome, čak i ako ustvrdimo da je takav zbir uopšte moguć. Tako tvrde čak i neki koji aktivno rade na Vikipediji i doprinose joj već više od 15 godina. Vikipedija je deo organizacije koja se zove Vikimedija (https://www.wikimedia.org/). To je globalni pokret koji ima za cilj da svetu omogući besplatne obrazovne sadržaje. I čija je misija da to besplatno znanje bude dostupno preko Interneta.

Onlajn enciklopediju, Vikipediju, neprekidno uređuju dobrovoljci. U stvari, bilo ko može uređivati postojeći sadržaj ili dodavati novi. Kako bi se izbegle zloupotrebe, zajednica prati sve promene. I, ako se ukaže potreba, briše ih iz Vikipedije. To najčešće rade vrlo iskusni korisnici koji imaju ulogu urednika. Ono što vidimo kada odemo na Vikipediju je izuzetan rad mnogih dobrovoljaca. Ali, u stvarnosti, to je još uvek vrlo mali deo realnog sveta. Kritičari Vikipedije i njenog načina funkcionisanja ističu nekoliko značajnih problema.

Rodna neravnopravnost

Ženski saradnici su daleko manje zastupljeni na Vikipediji. Kada o ovome govore kritičari, to podrazumeva dve stvari. Prva je da postoji neravnopravnost u sadržajima koji se bave ženama. Druga je da postoji neravnopravnost i u timu koji radi na Vikipediji: samo jedan od deset urednika je žena. To kao posledicu ima činjenicu da je sadržaj Vikipedije u najvećem delu namenjen muškarcima, i to onima iz Evrope i Amerike.

Za ovo ima nekoliko razloga. Jedan od njih je – vreme. Prema nekim istraživanjima, žene imaju mnogo manje vremena za sedenje pred računarom. Struktura i organizacija života koja se sretala u mnogim patrijarhalnim ili bivšim patrijarhalnim društvima nastavila se i u onlajn svetu. I to nije jedini primer preklapanja rodne neravnopravnosti između analognog i digitalnog sveta. Vikipedija radi kao što radi i bilo koja druga enciklopedija koja se bavi prosvećivanjem. Ona očekuje da ima pouzdane izvore, kao što su knjige ili novinski članci, ali svi ovi izvori su istorijski već rodno neravnopravni.

Iz tih razloga je za članke o ženama ili teme koje se bave ženskim pitanjima mnogo teže doći do potvrde. Najbolji primer za to može biti kanadska fizičarka Dona Striklend (Donna Strickland) koja je 2018. godine dobila Nobelovu nagradu za fiziku, a u to vreme nije postojao ni jedan jedini članak o njoj na Vikipediji, i pred toga što je iza sebe imala 30-godišnju uspešnu naučnu karijeru.

Neravnopravnost globalnog juga

Globalni jug je naziv koji pokriva zemlje koje ne pripadaju tradicionalno industrijalizovanim nacijama. One čine najveći deo ljudskog roda. Ne samo na planeti, već i na Internetu. Oko 75% Internet korisnika dolazi sa globalnog juga. I pored toga, na Vikipediji postoji neravnopravnost globalnog juga na dva nivoa. Prvo, ljudi sa teritorije globalnog juga su u značajno manjoj meri zastupljeni kao urednici. Tako u Brazilu postoji tek 820 urednika, dok ih u SAD ima preko 26.000. Drugo, sadržaj Vikipedije je nejednako distribuiran. Istraživači sa Oksforda su pronašli više od 7 miliona članaka sa geografskim oznakama i oznakama jezika i kreirali posebnu mapu Vikipedije. Na njoj su prikazani svi kontinenti, a zemlje i jezici koji su više zastupljen prikazani su žutom bojom, dok su ostali prikazani crnom bojom. Sa mape je očigledno da je težište i daleko najveći (preovlađujući) broj sadržaja posvećen Evropi i Severnoj Americi.

Kritičari naglašavaju da na Vikipediji možete naći podatke o svakoj pojedinačnoj epizodi TV serije “Simpsonovi”, ali ne i tekstove o sadržaje o događajima u Africi, njenim ljudima, njenoj istoriji… Vrlo je slično i sa Azijom ili Latinskom Amerikom. Kad se detaljnije pogledaju sadržaji na Vikipediji lako se dođe do zaključka da je najveći deo njenog sadržaja posvećen Evropi ili Severnoj Americi. Ili do zakljućka da su sadržaji o globalnom jugu kreirani od strane onih koji žive na drugoj strani, na severu. Od onih koji ne razumeju najbolje sve uslove, okvire i složenost juga.

Dalje, i marginalizovane grupe imaju problem da se nađu i čuju na Vikipediji. Primer može biti zajednica Dalit u Indiji. To su pripadnici najniže kaste, još ih nazivaju i “nedodirljivi”, koji su isključeni iz četvorostepenog kastinskog sistema.Ili, recimo, kritičari kao primer navode i LGBT populaciju iz Bosne i Hercegovine. I jedni i drugi imaju slična negativna iskustva na Vikipediji. Naime, koliko god se pripadnici ovakvih grupa trudili i doprinosili na Vikipediji, njihov rad je neprekidno poptkopavan i nepriznat. Jer, samo nekoliko urednika koji su homofobi, rasisiti ili ekstremni na bilo koji način mogu u velikoj meri da unište doprinos mnogih i promene sliku sveta na Vikipediji. Koliko god namere osnivača bile dobre, realnost i ljudska priroda i dalje imaju svoj veliki uticaj na mnogo načina.

Zaključno, da bi stvarno postala zbir sveg ljudskog znanja, Vikipedija mora prvo da postane otvorenija za različite kulture. Posebno za pripadnike marginalizovanih grupa. Da bi se dospelo do ovog cilja, svi koji doprinose sadržaju na Vikipediji moraju da postanu svesni praznina u znanju koje na njoj postoje. Važno je da svi shvate da nisu svi urednici Vikipedije genijalni i nepogrešivi, da počnu da gaje razumevanje i da prevaziđu svoje identitete ili životne ciljeve kako bi na Vikipediji omogućili da i drugi stavovi i kulture dođu do izražaja.

U svakom slučaju, Vikipedija je dobar pokušaj. Još uvek daleko od savršenstva ili kompletnosti u bilo kom pogledu, ali dobar način da se na njoj nauči više o ljudskim odnosima, načinima za poboljšanje i širi znanje putem savremenih tehnologija.

Projektni tim

Povezani sadržaji

Novi vidovi komunikacije mladih – Internet sleng

Komentari su isključeni na Novi vidovi komunikacije mladih – Internet sleng

Hoće li čvarci, pihtije i kavurma preživeti srpski ulazak u EU?

Komentari su isključeni na Hoće li čvarci, pihtije i kavurma preživeti srpski ulazak u EU?

Medijski trikovi na koje nasedamo

Komentari su isključeni na Medijski trikovi na koje nasedamo

Pet trikova za zaštitu telefona od hakovanja – učinite svoj pametni telefon sigurnijim

Komentari su isključeni na Pet trikova za zaštitu telefona od hakovanja – učinite svoj pametni telefon sigurnijim

Zašto bi deca trebalo da uče programiranje?

Komentari su isključeni na Zašto bi deca trebalo da uče programiranje?

Dokaz da će svet sutra prestati da postoji!

Komentari su isključeni na Dokaz da će svet sutra prestati da postoji!

Sakrivene reklame i moć influensera

Komentari su isključeni na Sakrivene reklame i moć influensera

Koliko je održiv naš digitalni način života?

Komentari su isključeni na Koliko je održiv naš digitalni način života?

Bezbednost mladih na Internetu je važna

Komentari su isključeni na Bezbednost mladih na Internetu je važna

Privatnost i sigurnost na mreži – istraživanje

Komentari su isključeni na Privatnost i sigurnost na mreži – istraživanje

Ćirilica u Evropi nije problem

Komentari su isključeni na Ćirilica u Evropi nije problem

Create Account



Log In Your Account



Skip to content