Evropska unija i srpska šljivovica

Evropska unija i srpska šljivovica

Evropska unija i srpska šljivovica

Komentari su isključeni na Evropska unija i srpska šljivovica

Svaka priča o ulasku Srbije u Evropsku uniju, u nekom trenutku, među suprotstavljenim sagovornicima stigne do šljivovice i rakijskog kazana.

Pobornici Evrope, onda, ustvrde kako je regulacija neophodna, dok protivnici “opletu” sa svojim argumentima. Ove diskusije u srpskim prilikama često znaju da budu vrlo žustre i praćene povišenim tonom. A gde je, na kraju, istina? Kakva su iskustva drugih?

Evropska unija je sistem koji se trudi da sve oblasti života budu uređene. Proizvodnja i distribucija alkohola potpada pod niz propisa iz nekoliko oblasti. Ovde nas zanima ona praktična strana. Posebno zato što je tradicija u našoj zemlji, ali i u zemljama regiona, kada se radi o proizvodnji alkohola izuzetno specifična.

Srbija, ali i Bugarska i Hrvatska (koje su već članice EU) imaju tradicionalnu “domaću proizvodnju”: veliki broj seoskih gazdinstava ima kazan za destilaciju i, najčešće od sopstvenog voća, proizvodi određene količine rakije. U nekim krajevima je ovaj običaj, čak, postao i glavno zanimanje u domaćinstvu.

Tradicija pečenja domaće rakije je vrlo jaka
Tradicija pečenja domaće rakije je vrlo jaka

Problemi koje evropski propisi žele da regulišu se odnose na uslove proizvodnje, kvalitet i distribuciju. U Hrvatskoj, recimo, čak i obična seoska domaćinstva koja proizvode domaću rakiju za sopstvene potrebe moraju da se registruju i da plaćaju paušale i poreze. Ograničenje proizvedene količine je postavljeno na 50 litara godišnje po domaćinstvu. Za svaki litar preko toga mora da se plati akciza na alkohol, kao i PDV. Plaća se i godišnji paušal koji za kazan do sto litara iznosi 15 evra.

Naše istočne komšije, Bugari, su tokom pristupnih pregovora sa EU uspeli da obezbede najniže moguće stope poreza. Tamo proizvođači plaćaju 1,1 evro po litru i imaju ograničenje na najviše 30 litara proizvedenih za ličnu upotrebu. Svaki litar rakije ispečene preko toga tarifira se u dva puta većem iznosu. Uz to, bugarski domaćini su morali da registruju kazane. Tamo je kontrola poverena carinskim inspektorima, i njima dokazuju koliko su rakije stvarno ispekli. Taksa za sto litara u malim destilerijama iznosi 225 evra, dok je u velikim destilerijama ona viša: 550 evra.

Dakle, u Evropi ograničenja postoje, pa će najverovatnije tako biti i kada Srbija bude deo Unije. Kazne su prilično rigorozne, i u obe pomenute zemlje se kreću od 300 do 1500 evra za fizičko lice, i od 1000 do više desetina hiljada evra za pravno lice. Ipak, konkretna iskustva iz Bugarske i Hrvatske su takva da je tradicija nastavljena i pored donetih propisa o kontroli. I Bugari i Hrvati peku rakiju u svojim kazanima kao i ranije. Ima slučajeva kada neko od proizvođača bude “uhvaćen” i tada bivaju kažnjeni, ali praksa kaže da kontrole nisu previše stroge.

Srbija se susreće sa nešto drugačijim problemima. Kako kažu stručnjaci, trenutno kod nas postoji veliki broj nelegalnih proizvođača koji proizvode rakiju vrlo sumnjivog kvaliteta. Najčešće njihov proizvod nije prirodna rakija, već je to industrijski etil-alkohol, aromatizovan različitim aromama voća. Svi još pamtimo slučaj iz Niša od pre više godina i čuvenu “zozovaču” koja je izazvala smrt nekoliko ljudi.

https://www.facebook.com/rakijauglavnom/videos/2014171618862954/

Prema važećim propisima srpski seljak može da proizvodi rakiju neograničeno, uz uslov da ima registrovano gazdinstvo, ali ona može da ide u promet samo preko registrovanih proizvođača. Naravno, i dalje postoji veliki broj proizvođača koji rakiju distribuiraju nelegalno, ne plaćajući pri tome dažbine koje registrovani moraju da plate. Time su oni ozbiljna konurencija koja je u mogućnosti da ponudi nižu cenu i prilična su smetnja registrovanim proizvođačima. I to je osnovni problem koji će Srbija morati da reši. Zakonodavstvo u ovoj oblasti će, kao i u drugima, biti usklađeno sa Evropom. A to, na kraju, znači bezbedan proizvod za sve potrošače.

Projektni tim

Povezani sadržaji

MEDIJI U RASINSKOM OKRUGU: Dve trećine u vlasništvu privatnika

Komentari su isključeni na MEDIJI U RASINSKOM OKRUGU: Dve trećine u vlasništvu privatnika

KRUŠEVAC NA VEZI SA DIJASPOROM: “Dablin je divno mesto za umetnike”

Komentari su isključeni na KRUŠEVAC NA VEZI SA DIJASPOROM: “Dablin je divno mesto za umetnike”

KRUŠEVAC NA VEZI SA DIJASPOROM: “Ništa ne može zameniti rodni dom!”

Komentari su isključeni na KRUŠEVAC NA VEZI SA DIJASPOROM: “Ništa ne može zameniti rodni dom!”

Ćirilica u Evropi nije problem

Komentari su isključeni na Ćirilica u Evropi nije problem

Bezbednost mladih na Internetu je važna

Komentari su isključeni na Bezbednost mladih na Internetu je važna

KRUŠEVAC NA VEZI SA DIJASPOROM: “Obožavam da dođem u Srbiju”

Komentari su isključeni na KRUŠEVAC NA VEZI SA DIJASPOROM: “Obožavam da dođem u Srbiju”

Da li nas pametni telefoni čine glupljim?

Komentari su isključeni na Da li nas pametni telefoni čine glupljim?

Pozorišna istorija: predstava “Tvrđava”

Komentari su isključeni na Pozorišna istorija: predstava “Tvrđava”

KAKVA JE PERSPEKTIVA MEDIJA U OKRUGU?: Težak izbor između borbe za opstanak i nezavisnosti!

Komentari su isključeni na KAKVA JE PERSPEKTIVA MEDIJA U OKRUGU?: Težak izbor između borbe za opstanak i nezavisnosti!

KRUŠEVAC NA VEZI SA DIJASPOROM: “Otišao sam jer u Srbiji nije bilo perspektive!”

Komentari su isključeni na KRUŠEVAC NA VEZI SA DIJASPOROM: “Otišao sam jer u Srbiji nije bilo perspektive!”

Novi projekat Centra za istraživačko novinarstvo Kruševac

Komentari su isključeni na Novi projekat Centra za istraživačko novinarstvo Kruševac

KRUŠEVAC NA VEZI SA DIJASPOROM: “U Britaniji je rad svrha života”

Komentari su isključeni na KRUŠEVAC NA VEZI SA DIJASPOROM: “U Britaniji je rad svrha života”

Create Account



Log In Your Account



Skip to content