Hoće li čvarci, pihtije i kavurma preživeti srpski ulazak u EU?

Hoće li čvarci, pihtije i kavurma preživeti srpski ulazak u EU?

Hoće li čvarci, pihtije i kavurma preživeti srpski ulazak u EU?

Komentari su isključeni na Hoće li čvarci, pihtije i kavurma preživeti srpski ulazak u EU?

Dosta često se, u nedostatku ozbiljnijih tema, mediji dohvate Evrope. I to u onom smislu šta će nam sve biti zabranjeno kada i formalno budeo njen deo. Onda to oboje izvesnom dozom senzacionalizma i to preraste u širenje informacija tipa “EU ne dozvoljava domaće čvarke, pihtije i kavurmu – kako će Srbi preživeti?”

Stvari, ipak, stoje nešto drugačije. Ne moramo daleko da gledamo: u Grčkoj se giros prodaje i dalje, kao i lokalni specijaliteti od mesa u drugim zemljama Unije. Tako i u Srbiji neće faliti na trpezama jela sa roštilja i pečenje. Zabrane neće biti. Čitava zbrka je nastala zbog zabrinutosti Odbora za zdravlje Evropskog parlamenta i upotrebe fosfata kao aditiva za hranu. To je, kasnije, kroz medije izmanipulisano u senzacionalističku vest da će nam Evropa zabraniti sve što tradicionalno volimo, i naturiti svoje, tuđe, loše, strano… Ksenofobija se uvek vrlo lako iskoristi.

I koliko god neodgovorni mediji i njihovi (još neodgovorniji) konzumenti šire ovakve glasine, od toga nema ništa. I kada budemo u EU niko nam neće braniti preradu mesa u domaćinstvu i proizvodnju čvaraka, slaninice, kobasica, kulena, pihtija. Prema evropskim propisima, klanje životinja u domaćinstvima i proizvodnja specijaliteta od mesa biće dozvoljeno za potrošnju u tom domaćinstvu. Ali, sa druge strane, meso koje će biti namenjeno tržištu (mesarama i prodavnicama) moraće da dolazi iz klanica i objekata za preradu mesa koji će raditi u skladu sa EU propisima u pogledu higijene i humanog klanja životinja. Propisi EU koji se tiču klanja životinja vrlo su precizni i ne dopuštaju nepotrebno mučenje životinja.

Dakle, bez promene u odnosu na dosadašnje stanje, moći ćemo da proizvodimo za sopstvene potrebe. Jedino, ukoliko želimo da svoj proizvod prodajemo dalje, biće neophodno da se ispune opšti zahtevi koji se odnose na bezbednost proizvoda. Sve ovo ima za cilj da građanima, potrošačima, garantuje sigurnost. To predstavlja uređenje sistema uz poštovanje pravila, ali to nisu zabrane. Red samo znači da neki koji se u neredu bolje “snalaze” od drugih neće biti u prilici da tu svoju “snalažljivost” realizuju na račun drugih članova društva. A to je, valjda, dobra stvar.

I još malo o hrani. U raznim medijima plasirana je vest da će ulazak u EU značiti i zabranu prodaje zakrivljenih krastavaca i šargarepa nepravilnog oblika, da će biti kažnjavano sušenje pršute i sl. Ako je teško poverovati, lako je proveriti. Na primerima zemalja koje su članice EU, posebno onih iz regiona, možemo se uveriti da su svi tradicionalni srpski proizvodi potpuno bezbedni. Ništa im se loše neće desiti. Na suprot takvim “senzacijama”, u Evropi se takvi proizvodi posebno štite, i time postaju prepoznatljivi, uz veću vrednost na tržištu.

Zaključak je jasan: U ovom delu priče EU nije nikakav bauk. Samo se od nas očekuje da razumemo zašto je bolje da živimo u uređenom sistemu, nego u haosu “mutne vode”.

Projektni tim

Povezani sadržaji

Budućnost medija – nove video tehnologije

Komentari su isključeni na Budućnost medija – nove video tehnologije

Za bolju informisanost mladih Roma i Romkinja

Komentari su isključeni na Za bolju informisanost mladih Roma i Romkinja

EKONOMSKI POLOŽAJ I SLOBODA MEDIJA: Ko plaća taj i uređuje!

Komentari su isključeni na EKONOMSKI POLOŽAJ I SLOBODA MEDIJA: Ko plaća taj i uređuje!

Stručni skup posvećen medijskom izveštavanju o romskoj populaciji

Komentari su isključeni na Stručni skup posvećen medijskom izveštavanju o romskoj populaciji

Kako unaprediti digitalnu bezbednost i privatnost uz veštačku inteligenciju

Komentari su isključeni na Kako unaprediti digitalnu bezbednost i privatnost uz veštačku inteligenciju

“Koreni” Dobrice Ćosića na sceni Kruševačkog pozorišta

Komentari su isključeni na “Koreni” Dobrice Ćosića na sceni Kruševačkog pozorišta

Šta kažu zakoni – pravni i etički izazovi veštačke inteligencije

Komentari su isključeni na Šta kažu zakoni – pravni i etički izazovi veštačke inteligencije

‘Curenje’ podataka u medije i zaštita privatnosti

Komentari su isključeni na ‘Curenje’ podataka u medije i zaštita privatnosti

Kako da institucije unaprede zaštitu podataka o ličnosti

Komentari su isključeni na Kako da institucije unaprede zaštitu podataka o ličnosti

Društvene mreže i informisanje

Komentari su isključeni na Društvene mreže i informisanje

Blokčejn tehnologija: blokovi, čvorovi i rudari

Komentari su isključeni na Blokčejn tehnologija: blokovi, čvorovi i rudari

Hibridni pristup privatnosti: Harmonizacija sigurnosti i inovacije

Komentari su isključeni na Hibridni pristup privatnosti: Harmonizacija sigurnosti i inovacije

Create Account



Log In Your Account



Skip to content