Od sutra smo u novoj godini. Koliko to ima značaja, sem psihološkog “novog početka”, ne znam. Ali znam da smo u staroj živeli teško. I to, do duše, kako ko. Nekima od nas je stvarno bilo teško da preguraju i sastave kraj sa krajem, a nekima od njih je baš prijalo.

Novogodišnje želje i perspektive su baš to – samo želje. Perspektive nema. Za to je neophodna promena, temeljna i ozbiljna. Neophodna su nova lica i mnogo više lične hrabrosti i poštenja svakog od nas. Njima i ovako nije loše…

Iza nas ostaje mnogo nerazjašnjenih afera i problema. Ispred nas: biće ih još više. Jer, u ovoj godini su oni uhvatili maha i uspostavili onaj sistem zvan “ko vas…”, pa sad nema potrebe ni da objašnjavaju kad uprskaju. Iza nas ostaje mnogo toga, ali još više prenosimo u nastupajuću, a to je teret koji će nas uskoro oboriti na kolena i, možda, dozvati svesti. Ako se to ne dogodi, onda nam više neće ni biti važno…

Srećna Nova!