Politika je ušla u krv. Skoro svima. A velika većina čita vrlo malo, ili ne čita nikako. Ali su, zato, svi “na mreži”. Zato za sve njih u ovom tekstu objavljujemo i malo edukativnih sadržaja, čisto da znamo o čemu pričamo i da se koliko – toliko sporazumemo (bez obvaveze da se saglasimo, naravno).

Definicije

Dakle, da krenemo od samog pojma politike. Nekoliko definicija se vezuje za ovaj pojam:

1. Politika (od grčke reči: πολιτικα, po definiciji “poslovi gradova”) je proces donošenja odluka koje se odnose na članove grupe, a odnosi se na postizanje i primenu pozicija uprave – organizovane kontrole nad ljudskom zajednicom, posebno država. Takođe, politika je studija ili praksa raspodele vlasti i resursa u posmatranoj zajednici (to je najčešće hijerarhijski organizovana populacija), kao i međusobni odnos između zajednica. Istorija politike se ogleda u poreklu, razvoju i ekonomiji institucija vlasti.

2. Politika je proces i način na koji se donose odluke unutar jedne grupe ljudi. Obično se politika odnosi na vlade, ali političko ponašanje se opaža u bilo kojoj grupi ili instituciji koju sačinjavaju ljudska bića.

3. Politika je način i manir donošenja odluka grupe ljudi. U širem smislu, pojam se odnosi na gotovo sve vrste uzajamnih dejstava u društvu. Politika je i proces i metod sticanja i održavanja podrške javnosti, odnosno sticanja političke moći.

4. Politika je skup aktivnosti vezanih za upravljanje zemljom ili područjem, posebno za raspravu između partija koje imaju vlast. Takođe, politika je i niz aktivnosti koje imaju za cilj poboljšanje statusa nekoga ili povećanje moći unutar organizacije.

5. Politika je: aktivnosti vlade, članova pravnih organizacija ili ljudi koji pokušavaju uticati na način upravljanja državom; posao zadržavanja položaja vlasti u vladi; proučavanje načina upravljanja državom.

Tipični rezultati politike su društveni sukobi, ograničenost resursa, planiranje budućnosti, odnosi sa drugim zajednicama.

Politika nastaje sa nastankom država, a one, opet, nastaju sa razvojem umetnosti ratovanja. Tako, istorijski gledano, sve savremene političke zajednice duguju svoje postojanje uspešnom ratovanju. Ili, drugačije, pobednici u ratovima rastu, dok poraženi u ratovima (pr)opadaju. Na žalost, u sopstvenoj istoriji nalazimo potvrdu ovih misli.

Oblici političkih organizacija

Polazeći od definicija politike, postoje različiti oblici političkih organizacija. To mogu biti državne organizacije, nevladine organizacije i međunarodne organizacija. Dominantna institucionalna forma političkog upravljanja danas u svetu je država. Ako se vratimo na Aristotela, on klasifikuje države u jedan od šest mogućih oblika, od kojih su tri dobra i tri su loša (kroz istoriju, sve ovo je, naravno, dosta izmenjeno). Po Aristotelu, dobri su: monarhija, aristokratija i republika, a loši su: tiranija, oligarhija i demokratija. Njegova država ima dva staleža i to: upravljački stalež i stalež robova.

Maks Veber, često pominjan u poslednje vreme, u koga se mnogi kunu, ovako definiše političke partije: „To su asocijacije koje počivaju na formalno slobodnom angažmanu koji ima cilj da svojim šefovima osigura vlast u okviru društva a njihovim aktivnim pristašama šansu – idealnu ili materijalnu da ostvaruju objektivne ciljeve i vlastite probitke, ili da ostvare to oboje.“

Sve ovo što ovde čitate je samo niz sentenci sa raznih strana i od raznih autora, ali za koje mi se čini da tako dobro opisuju suštinu. Za koji dan još po nešto na ovu temu.