U mnogim zemljama medijska pismenost postoji kao deo redovnog obrazovnog programa. Tamo nezaobilazni deo programa za predmete koji se bave ovim oblastima predstavljaju privatnost i sigurnost. Zato je na ove teme i UNESCO (United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization) uradio istraživanje među populacijom mladih. Studija pod nazivom „Survey on Privacy in Media and Information Literacy with Youth Perspectives“ daje mnoge značajne rezultate. Oni se, definitivno, mogu primeniti i na naše okruženje.
Iz detaljnih izveštaja o načinu sprovođenja istraživanja i metodologiji izdvojićemo na ovom mestu samo najvažnije nalaze. Oni pokazuju kako se mladi odnose prema privatnosti i sigurnosti na Internetu. Takođe, ukazuju na pravce u kojima bi trebalo da ide rad na podizanju medijske pismenosti. Istraživanje je sprovedeno u 100 zemalja, među mladima od 14 do 25 godina. Obuhvatilo je 2300 ispitanika (a bilo je 1735 kompletiranih upitnika).
Ključni nalazi o pogledima mladih na privatnost i sigurnost na mreži
Ključni nalaz #1: Većina anketiranih mladih ukazuje da im je privatnost važna; od uzorka od 1.735, 74% se slaže u potpunosti, a 23% je saglasno.
Ključni nalaz #2: 60% anketiranih mladih izrazito se ne slaže (24%) ili se ne slaže (36%) da njihova vlada ima pravo da zna sve lične podatke o njima. Značajan procenat – 37% – izjavilo je da je ravnodušan prema, slažu se ili se snažno slažu sa idejom vladinog pristupa svim njihovim ličnim podacima.
Ključni nalaz #3: Stav mladih prema vladama i pristupu njihovim ličnim informacijama se menja kada njihova bezbednost ili sigurnost dođu u jednačinu. 38% ispitanih snažno se slaže ili se slaže sa tim da vlade imaju pravo da znaju informacije o njima ako ih to čuva na mreži. 31% se ne slaže sa takvim stavom, a 28% je neutralno.
Ključni nalaz #4: 55% anketiranih mladih ljudi daje veći prioritet sigurnosti u odnosu na privatnost. Značajnih 31% ispitanika ili nije siguran da li im je privatnost ili sigurnost vrednija, ili ih smatraju jednako vrednim.
Ključni nalaz #5: Mladi ispitanici se razlikuju u proceni da li lične informacije koje dele na Internetu mogu da im nanesu štetu, ali više od polovine (58%) izjavljuje da veruje da mogu biti štetni. 24% izjavljuje da informacije koje dele ne mogu da utiču na njih. 17% je bilo neutralno.
Ključni nalaz #6: Uprkos tome što je više od polovine ispitanika zabrinuto za štete na Internetu, većina ispitanika deli lične podatke na mreži. Samo 22% anketiranih mladih kaže da nikada ne deli lične podatke putem interneta. Ali, 50% kaže da to čine vrlo često, ponekad ili retko. 26% kaže da to rade veoma retko.
Ključni nalaz #7: Mladi ispitanici su gotovo ravnomerno podeljeni oko toga da li je važan slobodan i otvoren Internet. 48% anketiranih mladih je neutralno, ne slaže ili se ne slaže sa slobodnim i otvorenim internetom. 50% se snažno slaže ili slaže sa tim da Internet treba da bude otvoren prostor slobodan od vladinih i velikih preduzeća. Ovo možda govori o nedostatku razumevanja implikacija nepostojanja slobodnog i otvorenog Interneta.
Ključni nalaz #8: Velika većina anketiranih mladih (90%) stavlja veliki naglasak na samoosnaživanje kao najefikasnije sredstvo za bezbedan rad putem interneta. To bi radili kroz sticanje informacija, medija i tehnoloških kompetencija. Druge opcije zaštite na mreži, poput porodične zaštite ili državne zaštite, ocenjuju znatno niže.
Ključni nalaz #9: Nešto više od polovine anketiranih mladih (54%) reklo je da ima iskustva oko toga da im je ugrožena bezbednost i privatnost na mreži.
Ključni nalaz #10: Nešto više od polovine anketiranih mladih nije ni tražilo, niti čitalo informacije o bezbednosti na mreži. 56% mladih je neutralno ili prijavljuju da retko ili veoma retko traže i čitaju informacije povezane sa sigurnošću.
Navedeni rezultati istraživanja jasno pokazuju da na medijskoj pismenosti treba da se radi mnogo više. Jer, to će stvoriti osnovu za ravnopravnu komunikaciju današnjice.
