Koliko je održiv naš digitalni način života?

Koliko je održiv naš digitalni način života?

Koliko je održiv naš digitalni način života?

Komentari su isključeni na Koliko je održiv naš digitalni način života?

Jeste li strimovali neki video danas? Ako jeste, treba da znate da to baš i nije dobro za okruženje. Ali, koristili ste “cloud” i niste ništa štampali, pa očekujete da je to smanjilo vaš negativan uticaj na ekologiju, zar ne? U svakom slučaju, vreme je da sebi postavimo pitanje: koliko je “zelen” naš digitalni način života?

Da li znate da svaka pretraga koju izvršite na Google-u potroši 0.3Wh energije (Wh = vat-čas). Toliko potroši sijalica od 60W za 18 sekundi. To možda ne izgleda mnogo, ali ako uzmemo u obzir da Google obradi preko 4 milijarde zahteva svakog dana (prema podacima sa internetlivestats.com), to se prilično nakupi u zbiru. Pa, onda, da li da sve to probamo bez Google-a? U današnje vreme je to nezamislivo, čak i ako bi to uštedelo dosta energije. Internet je već postao neizbežan deo naših života. Postoje, naravno, i oflajn alternnative. Mogli bismo da odemo do prave prodavnice, umesto da nešto kupimo onlajn. Ili, da umesto Google mapa i satelitske navigacije koristimo stare dobre mape odštampane na papiru. Ipak, pitanje je: možemo li učiniti da digitalna revolucija bude mnogo više održiva?

U vremenu u kome živimo postoji novo zanimanje koje nam može pomoći da to malo detaljnije proučimo. Zove se: ekonomista zaštite životne sredine (eng. – environmental economist). Ekonomista za zaštitu životne sredine proučava i predviđa uticaj ekoloških događaja na lokalnu, nacionalnu i globalnu ekonomsku skalu. Stručnjacii iz ekološke ekonomije primenjuju podatke terenskog istraživanja na ekonomske podsticaje i koriste rezultujuće modele za procenu rada, tržišta, trgovine i rezultata. U našem slučaju, oni mogu da odrede efikasnost digitalnih rešenja u odnosu na klasična rešenja posmatrano kroz prizmu uticaja na ekologiju i održiv način života. Oni daju odgovor na pitanje: šta je stvarno bolje za životnu sredinu?

Dakle, da li je bolje da iznajmimo DVD ili da strimujemo film? Generalno posmatrano, gledanje DVD-a potroši manje energije, jer prevlačenje podataka sa mreže koristi dosta energije. Ali, ako se kolima odvezete do video kluba ili prodavnice u kojoj kupujete DVD, to takođe povećava potrošnju energije. Precizna analiza pokazuje da je strimovanje bolje od opcije kad ćete se voziti 20 km da biste došli do DVD-a. Za manje od 20 km, bolji je DVD. A ako po DVD idete pešice, on je uvek bolji izbor.

Da li je bolje da koristimo Internet, ili da koristimo arhivu štampanih podataka? Internet nam omogućava da manje štampamo i tako štedimo papir. U slučaju kad govorimo o štampanim dokumentima i mreži, Internet je “zeleniji”. Kancelarija bez papira i elektronska dokumentacija je ono čemu treba da težimo.

Buvlja pijaca ili e-bay? Kupovina stvari na buvljaku je bolja za životnu sredinu. Onlajn kupovina troši električnu energiju, a transport i pakovanje još povećavaju troškove. Od svih stvari koje možete da radite onlajn, e-bay (onlajn trgovina polovnim stvarima) je najmanje prihvatljiv sa ekološkog stanovišta. Onlajn je bolje kupiti novu stvar.

Knjiga štampana na papiru, ili e-reader? Tu stvari zavise od vaših ličnih navika. Što više knjiga pričtate u elektronskoj verziji, to je veća dobit za očuvanje okruženja. Ali, tačka preloma se nalazi tek negde između 30 i 50 knjiga. Tada elektronsko čitanje postaje “zelenije” od čitanja papirnih knjiga.

Tržni centar ili onlajn kupovina? Tržni centar je još uvek bolja opcija. Jer, onlajn kupovina podrazumeva posebno pakovanje i transport individualnih narudžbina, što nije previše efikasno. Analiza pokazuje da bi onlajn kupovina mogla biti bolja za naše okruženje, ali samo ako bi radila u svom punom opsegu. Ironično, onlajn kupovina podrazumeva i onlajn oglase koji povećavaju opseg kupovine i potrošnju resursa terajući vas na kupovinu. Koju je, sa druge strane, vrlo lako realizovati onlajn. Jer, kao i gledanje filmova putem strima ili čitanje knjiga onlajn, zahteva samo nekoliko klikova mišem. Ali, čak i energetski efikasni procesi, ako se ponavljaju mnogo puta, predstavljaju problem, jer troše neku energiju. To znači da digitalno nije uvek automatski i “zeleno”.

Neophodno je, u svakom slučaju, dobro planiranje i da pažljivo vodimo računa i brinemo o svom okruženju. Digitalizacija ne čini baš svaki proces ekološki prihvatljivim. Zato je došlo vreme kada počinje da cveta tzv. ekonomija deljenja (sharing economy). Već se dele automobili, bicikli, stanovi… Jedan od novijih trendova je i deljenje hrane koja bi inače bila bačena. Postoji aplikacija koja to omogućava, a mogu je koristiti svi: pojedinci, restorani, supermarketi… Aplikacija OLIO povezuje komšije jedne sa drugima i sa lokalnim preduzećima. Na taj način višak hrane može da se deli, a ne baca. To bi mogla biti hrana koja se bliži isteku datuma prodaje u lokalnim prodavnicama, višak domaćeg povrća, hleb od pekara ili namirnice u frižideru kada odlazite od kuće. To je jedan primer pametne upotrebe mobilne tehnologije.

Stručnjaci misle da je ekonomija deljenja (sharing economy) odlična ideja. Digitalizacija je odlična za mnogo stvari, ali treba naglasiti da postoje i negativni primeri. Neka istraživanja su pokazala da ljudi koriste deljenje automobila umesto hodanja ili upotrebe javnog prevoza. To je onda, u realnosti, zamena za kupovinu automobila. Dakle, “car sharing” može dovesti do povećanja broja automobila na ulicama, što je sa ekološkog stanovišta loše.

A sad malo i o navikama pri kupovini mobilnih telefona. Izgleda da smo počeli prebrzo da ih menjamo. Zapitajte se koji vam je po redu sada mobilni telefon koji koristite? Jer, svi hoćemo najnovje i najbolje. Od 2007. do 2017. je proizvedeno nešto preko 7 milijardi mobilnih telefona (izvor: Greenpeace). A to je ogroman uticaj na životnu sredinu. Prvo, troše se značajne sirovine. Mobilni telefoni koriste neke prilično retke i skupe materijale: kobalt u baterijama, indijum za ekrane… A svi ti materijali se moraju rudariti i hemijski obraditi, što u velikoj meri šteti okruženju.

Potom, tu je elektronski otpad. Proizvođači mnogo investiraju da nas ubede da kupimo najnovije modele, i rezultat je zamena velikog broja mobilnih telefona koji još uvek dobro rade. Isto važi i za računare, televizore i kućne aparate. Sve ovo teško možemo smatrati “zelenim”. Dalje, kod mobilnih telefona, što je uređaj složeniji, potrebno je više energije za njegovu proizvodnju

Čak i surfovanje Internetom može da troši više energije nego što mislimo. Danas imamo novu vrstu fabrika, fabrika digitalnog doba. Veliki datacentri skladište ogromne količine podataka kojima korisnici mogu da pristupe kad god požele. Bilo da strimuju neki video, slušaju muziku ili obavljaju neku pretragu. Sve te operacije zahtevaju popriličnu energiju. Stručnjaci kažu da, kad bi Internet bio jedna od zemalja na svetu, on bi bio peti ili šesti potrošač energije.

Posebno je energetski zahtevno tzv. rudarenje kripto valuta. Da bi se došlo do kripto valute neophodan je neprekidan rad vrlo snažnih i energetski zahtevnih računarskih sistema. Tu se neprekidno obavljaju složene matematičke operacije koje verifikuju finansijske transakcije. Procena je da svaka finansijska transakcija sa kripto valutama potroši onoliko energije koliko zamrzivač potroši za godinu dana.

Video striming predstavlja oko 60% Internet saobraćaja. I jedan je od veoma energetski zahtevnih procesa. A taj procenat raste… Primećen je porast u potrošnji energije od 10% širom sveta i to isključivo zbog rada data centara. A tu energiju moramo od nekud da stvorimo, što, opet, doprinosi klimatskim promenama. Širom sveta broj Internet korisnika nastavlja da raste. U prethodnim godinama porast je bio oko 9%.

Zaključno, moramo da posvetimo mnogo pažnje načinima na koje koristimo Internet ako želimo da očuvammo planetu i okruženje u kome živimo. U današnje vreme vrlo često i ono što na prvi pogled izgleda energetski efikasno nije takvo. Potrebno je da se detaljno upoznamo sa svim procesima i njihovim posledicama. A za to, sa ekološke tačke gledišta, imamo sve manje vremena.

Projektni tim

Povezani sadržaji

Medijski trikovi na koje nasedamo

Komentari su isključeni na Medijski trikovi na koje nasedamo

Srbija, Balkan i Evropa

Komentari su isključeni na Srbija, Balkan i Evropa

Social scoring – ogledalo vašeg života

Komentari su isključeni na Social scoring – ogledalo vašeg života

Emodži kao novo globalno sredstvo komunikacije

Komentari su isključeni na Emodži kao novo globalno sredstvo komunikacije

Društvene mreže i informisanje

Komentari su isključeni na Društvene mreže i informisanje

Dokaz da će svet sutra prestati da postoji!

Komentari su isključeni na Dokaz da će svet sutra prestati da postoji!

Bezbednost mladih na Internetu je važna

Komentari su isključeni na Bezbednost mladih na Internetu je važna

Hoće li čvarci, pihtije i kavurma preživeti srpski ulazak u EU?

Komentari su isključeni na Hoće li čvarci, pihtije i kavurma preživeti srpski ulazak u EU?

Digitalni identitet

Komentari su isključeni na Digitalni identitet

Širenje lažnih vesti može se zaustaviti učenjem

Komentari su isključeni na Širenje lažnih vesti može se zaustaviti učenjem

Privatnost i sigurnost na mreži – istraživanje

Komentari su isključeni na Privatnost i sigurnost na mreži – istraživanje

Srbija, Evropa i GMO

Komentari su isključeni na Srbija, Evropa i GMO

Create Account



Log In Your Account



Skip to content